Прескочи до главног садржаја

БРУЕРЕВИЋ, Марко

БРУЕРЕВИЋ, Марко (Bruère Desrivaux/Bruerius, Marc), писац, дипломата (Тур или Лион, Француска, око 1770 -- Кипар, 25. XI 1823). Отац му је био француски конзул при Дубровачкој републици, у коју је дошао 1772. Од најранијег детињства у Дубровнику у потпуности је припадао животу овога града. Од ране младости писао стихове на италијанском и на латинском, потом највише на српском и мање на француском. У почетку писао пригодну поезију, салонске епиграме и канцонете, компоновао скерца. Био је члан аматерске позоришне дружине Comical club (1793), састављене од племића. Од 1793. био у дипломатској служби у француском конзулату у Дубровнику, а убрзо именован за конзуларног агента у Травнику, у којем је остао до 1797. Овде је бележио народне песме (О порази дуждева Стјепана, у: F. M. Appendini, Notizie istorico-critiche sulle antichità, storia e letteratura de'Ragusei, II, Ragusa, 1805, 258, Сидила мома крај мора, О мој боре, зелен борe и др.), а касније их препевавао на италијански, француски и латински. Препевао на француски Хасанагиницу (Le Divorce, у: Vouage dans la Grèce, III, Paris 1826). Писао и коленде, посланице пријатељима песницима, својој (другој) жени, друштвено-политичке сатире, покладне песме „за машкарате" -- Чупе, Справљенице (у: Пјеснобрање словинско, Дубр. 1839), Звјездознанци, тамашна пјесма за машкарате, сложена у покладе год. 1805 (Дубр. 1868). Писао комедије (Вјера изненада, Пиларска коленда и др.), у којима још има клишираних ликова из комедије XVIII в., али с карактеристичним призорима и често прозаичним темама из савременог дубровачког живота, на народном језику, без уобичајених италијанизама, с наглашеним елементима локалног хумора. Политички и дипломатски ангажован после укидања Дубровачке републике и француске окупације 1806, обављао је посао конзула у Скадру до 1814, потом неколико година у Паризу (1817). Дипломатски боравак у Паризу био је од значаја и за његов књижевни рад. Кретао се у литерарним кружоцима и салонима, у које га је увео дубровачки пријатељ А. Соркочевић, упознао је књижевнике из других земаља (енглеска књижевница К. Најт га спомиње у својој аутобиографији), кретао се највише међу неокласицистима који су били најближи духу оне дубровачке литературе на којој се васпитавао. Преводио дела латинских песника Хорација, Овидија, Тибула, Катула, Проперција. Тада је претежно писао и објављивао пригодну поезију на латинском и италијанском. Уследило је ново именовање (1823) за француског конзула у Сирији (Триполис), али се на путу разболео и умро на Кипру. Велики број његових дела остао је у рукопису.

ДЕЛО: „Вјера изненада", Словинац, 1878.

ЛИТЕРАТУРА: М. Пантић, Народне песме у записима XV-XVIII века, Бг 1964; Ј. Равлић, „Истраживање живота и рада Марка Бруеревића", Љетопис ЈАЗУ, 1970, 70; Р. Богишић, „Комедија у Дубровнику крајем 18. стољећа. Антун Фердинанд Путица и Марко Бруеровић", Сцена, 1977, 13, 2; Н. Фрндић, „Пригодне пјесме Марка Бруеревића", Дани хварског казалишта, Сплит, 1995, XXI.

З. Бојовић