БРАНОВАЧКИ, Евгеније Ђена

БРАНОВАЧКИ, Евгеније Ђена, лекар, санитетски пуковник (Сента, 27. II 1847 – Ниш, 19. II 1915). Потиче из угледне бачке породице Брановачких. Основну школу је завршио у Сенти, а гимназију у Темишвару и Пожуну (Братислава, Словачка). Студије медицине започео у Прагу, али их је прекинуо 1876. да би се као лекарски помоћник прикључио српској војсци. Студије наставио 1878, након завршетка српско-турских ратова, а завршио их 1880, после чега је у Београду ступио у војну службу као трупни лекар Стајаће војске (гвардије). После три године ступио у цивилну службу и радио као окружни физикус у Ћуприји, Крушевцу, Алексинцу и Ваљеву. Учествовао као трупни лекар у српско-бугарском рату (1885/86). У Ваљеву се 1897. вратио у војну службу са чином потпуковника. Пензионисан 1903. на лични захтев. Потом три године радио као општински лекар, приватни лекар гимназије и наставник у Неготину, а затим у Београду отворио приватну праксу. У оба балканска рата и у I светском рату био референт санитета Дринске дивизијске области у Ваљеву, као резервни потпуковник, касније пуковник. Радећи у ваљевској болници, оболео од пегавог тифуса и убрзо умро. Као напредњак, априла 1895. именован за краљевог посланика. Био дописни члан СЛД и утемељивач Друштва Св. Саве. Одликован Орденом Св. Саве III реда.

ЛИТЕРАТУРА: В. М. Суботић, Поменик погинулих и помрлих лекара и медицинара у ратовима 1912–1918, Бг 1922.

Миле Игњатовић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)