БЕЛА РЕКА

БЕЛА РЕКА, село у општини Шабац, на северним обронцима планине Цер и изворишним странама Беле реке, десне притоке Саве. Локалним путем дугим 12 км, спојено је с путем Шабац (28 км) – Лозница. Развијало се по долинским странама на 120–200 м н.в. и чини га 12 „мала". Помиње се још у турско време. Становништво долази крајем XIX в. из Босне и мањим делом из Лике. Интервенцијом власти 1837. дошло је до извесног груписања насеља, чиме је смањен дисперзиван карактер морфологије села. Заједно с два суседна села 1844. имало је 56 кућа са 412 становника, а 1921. 50 домова и 327 житеља. Године 1953. имало је 261 домаћинство са 1.335 становника, а 2002. 917 житеља, од којих 94,9% Срба. У пољопривреди је радило 79,0% активног становништва. У селу се налазе четвороразредна основна школа и месна канцеларија.

Србољуб Ђ. Стаменковић

У селу, на локалитету Црквине, евидентирани су остаци римске античке виле. Приликом земљаних радова 1926. пронађена је остава накита племенитог метала и сребрног новца. Већи део налаза доспео је у Народни музеј у Београду. У масивној сребрној кутији похрањени су сребрна патера са посветом Јунони Најузвишенијој, два мања пехара, две сребрне ленгерасте фибуле, ланац исплетен од четири нити сребрне жице, огрлица од 29 сребрних перли, једна златна и једна сребрна наруквица, златан прстен са представом главе Силена и 322 денара од којих је најмлађи новац цара Комода кован 181/82. На патери је плитко урезан курзивни натпис Fl. Marcellus, што је вероватно име власника. Остава, у којој доминира женски аутохтони накит, склоњена је пред неком опасношћу око 182. или је представљала вотивни дар божанству, вероватно Јунони, у неком култном перивоју.

Александар Јовановић

ЛИТЕРАТУРА: J. Петровић, „Илирско-римско благо из Шапца", ГЗМБиХ, 1942, 53; И. Поповић, Б. Борић-Брешковић, Остава из Беле Реке, Бг 1994; Географска енциклопедија насеља Србије, IV, Бг 2002.

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)