БАЧКА ЕПАРХИЈА

БАЧКА ЕПАРХИЈА, основана у XVI в. са седиштем у Сегедину. Седиште се доцније помера у манастире Бођани и Ковиљ, а почетком XVIII в. устаљује се у Петроварадинском Шанцу, данашњем Новом Саду. После Велике сеобе (1690) постала је једна од најважнијих епархија Карловачке митрополије, којој је 1713. припојен простор Великоварадске и Јегарске епархије. Након I светског рата обухватала је Бачбодрошку (Баја, Сантово), Чонградску (Сегедин) и Хевешку (Јегра) жупанију у Мађарској, које су 1931. припале Будимској епархији. У исто време у састав епархије улази југословенски део Барање (до 1991). У II светском рату убијено је 17 свештеника и интернирани су сви Срби досељени после I светског рата. Б. е. је организовала спасавање српске деце и мајки из мађарских логора, распоредила их по српским домовима и основала дечју болницу. Данас обухвата простор Бачке у границама Србије, организована је у шест архијерејских намесништава са 110 парохија и три манастира (Бођани, Ковиљ и Св. Стефан у Сомбору). Седиште бачког епископа је у Новом Саду, а његовог викара у манастиру Ковиљ.

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, Бг 1982.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ћирић, „Кратка историја бачког владичанства", Шематизам Епархије бачке за 1896. годину, Н. Сад 1897; И. Ћирић, „О бачким епископима пре сеобе", ГИДНС, 1929, 2; С. Вуковић, „Епархије и епископи 1920–1970", у: Српска православна црква 1920-1970, Бг 1971; Црква, календар Српске патријаршије за 2006, Бг 2006.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)