Прескочи до главног садржаја

БЕЛА ПАЛАНКА

БЕЛА ПАЛАНКА, град у централном делу долине Нишаве, на речној тераси висине 290 м, окружен Белопаланачком котлином (462,1 км2) испод Суве планине. Центар општине површине 517 км2 са 46 насеља са 14.381 становником (2002). Кроз град протиче река Врело, лева притока Нишаве, пролазе пут и железничка пруга Ниш (43 км) Пирот (30 км) Софија, укрштајући се са попречним локалним путевима. Насеље има дугу традицију, која се може пратити још из античких времена (римски град Ремесијана из III в.). У средњовековној Србији у XI в. назива се Извор (по снажном крашком врелу које избија у градском парку), а током турске окупације Ак Паланка и Муса-пашина Паланка, Мехмед-пашина Паланка, Мустаф-пашина Паланка. Етнички састав становништва се кроз историју мењао са сталним преовладавањем српског живља. Статус среског места добила је 1879, када и поштанску и телеграфску станицу, а статус варошице 1885. Железничку станицу на прузи НишПирот добила је 1887. Варошица је 1921. имала 529 домова са 1.993 становника, а 2002. 8.626 житеља, од којих 86,8% Срба и 11,8% Рома. У индустрији је радило 44,5%, а у пољопривреди 4,6% активног становништва. Град има пет физиономски карактеристичних делова: Варош, Стара варош мала, Нова мала, Долска мала и Бојчина бара. У граду се налазе православна црква, све општинске административне службе, пошта, основна школа, гимназија, библиотека, дом здравља и апотека, као и фабрике за производњу текстилних машина, обуће и дрвна индустрија.

ЛИТЕРАТУРА: Географска енциклопедија насеља Србије, I, Бг 2001.

Србољуб Ђ. Стаменковић

001_Bela-palanka.jpg

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)