БИФОРА

БИФОРА (лат. biforis: двокрилна врата), прозор раздељен каменим стубићем на два дела, од којих је сваки обрубљен посебним луком. Б. је архитектонски елемент византијског и романичког, а нарочито готичког и ренесансног градитељства. У романској и цветној готици представља ликовно обогаћење зидне површине својом конструкцијом и разноликом пластичном орнаментиком. Често су и монументалне двери катедрала овако раздељене округлим стубом или четвороугаоним ступцем. У српској средњовековној архитектури б. има на Богородичиној цркви манастира Студенице (северни прозор испод кубета), на цркви манастира Сопоћана, цркви манастира Дечани („готички прозори" на западној фасади припрате), на цркви манастира Грачаница, као и на западној фасади цркве манастира Св. Ђорђа у Старом Нагоричину. Такође, ванредно су декорисане б. прозора на северној фасади цркве манастира Каленића и на горњем делу северне певничке апсиде на цркви манастира Раванице.

ЛИТЕРАТУРА: А. Дероко, Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији, Бг 1985.

Бранка Ланцош Малдини

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)