БАКОЧЕВИЋ, Радмила

БАКОЧЕВИЋ, Радмила, оперска певачица, универзитетски професор (Гуча, 6. I 1933). Студије певања завршила на Музичкој академији у Београду, у класи Н. Цвејића. Усавршавала се у миланској Скали код М. Фригијерија. Освојила награде на такмичењима у Београду, Софији, Женеви и Лијежу. Од 1955. солисткиња Београдске опере, у којој је заузела једно од најугледнијих места. Током низа година посвећених педагошкој каријери била је ангажована на многим високим музичким школама. Дугогодишњи је шеф Катедре за соло певање на Факултету музичке уметности и ректор Универзитета уметности (1998–2000). Одликују је сопран раскошне лепоте, уједначен у свим регистрима, изражајног пијана и моћног волумена у фортеу, префињена музикалност и драматска сугестивност у сценском обликовању улога. Самостално, али и на гостовањима Београдске опере, наступала на свим југословенским и најзначајнијим светским оперским сценама (Метрополитен опера, Ковент гарден, Скала, Државна опера у Бечу, Бољшој театар, париска Велика опера, Римска опера, Државна опера у Берлину, Театро Колон у Буенос Ајресу) и најпознатијим музичким фестивалима (у Фиренци, Единбургу, Визбадену, Атини, Лозани, Београду, Дубровнику, Охриду и др.). Остварила око 70 великих сопранских улога различитих фахова, од лирско-колоратурног до изразито драмског. Поред ненадмашне Норме, тумачила Маргарету у опери Фауст, Татјану и Лизу у делима Чајковског, Јарославну у Кнезу Игору, хероине Вердијевих опера – Виолету, Аиду, Леонору, Елизабету, Абигејл и Леди Магбет, у Пучинијевим делима Мими, Ћо-Ћо-Сан, Турандот, Тоску, у Коњовићевим операма Коштану и Анђелију, као и Рајичићеву Симониду и Логарову Евицу. Паралелно развијала богату концертну каријеру и тумачила улоге у ораторијској литератури, наступајући на концертним подијумима у Бечу, Берлину, Дрездену, Паризу, Риму, Москви, Лењинграду, Београду, Загребу, Љубљани и др. Објављене су две плоче с оперским аријама (РТВ Београд и РТВ Љубљана), једна плоча са соло песмама (Југотон, Загреб) и плоче опере Рат и мир С. Прокофјева (Metro Goldwin Mayer, 1958). За РАИ је учествовала у снимању опера Атила, Далибор, Рат и мир, Јоланда, Едип на Колону, Осме симфоније Г. Малера, Четрнаесте симфоније Д. Шостаковича и Четири последње песме Р. Штрауса. Снимила велик број оперских арија и соло песама за друге телевизијске и радио-станице. Добитница је Октобарске награде града Београда (1960), Седмојулске награде (1970), Златне плакете позоришта у Бреши (1973), награде АВНОЈ-а (1979), награде УМУС-а (1987) и Вукове награде (1991), као и италијанске награде „Targo d'oro" за креацију Норме, која је у сезони 1976/77. проглашена најбољим оперским остварењем у Италији.

ЛИТЕРАТУРА: С. Јоковић (ур.), Радмила Бакочевић – primadonna assoluta, Бг 1999.

Соња Маринковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)