БАЈАЛОВИЋ, Љубомир

БАЈАЛОВИЋ, Љубомир, правник, универзитетски професор (Београд, 28. II 1904 – Београд, 20. XI 1956). По завршетку студија на Правном факултету у Београду и служења војске, 1931. отишао на докторске студије у Лион, где је 1934. докторирао. Радио неко време у Обреновцу и Београду као судија и адвокат. На Економско-комерцијалној високој школи у Београду, која је касније припојена ПФ-у, предавао је предмет Трговинско менично и чековно право. Учествовао и у њеном послератном обнављању, а затим постао редовни професор Економског факултета, на којем је биран за продекана и декана. Био је најбољи српски познавалац меничног и чековног права. Као зналац материје и језика, учествовао у раду Европске економске комисије ОУН у Женеви.

ДЕЛА: Теорија меничног и чековног права, Бг 1946; и С. Стојковић, Основи грађанског права, Бг 1946; Основи привредног права, Бг 1947; Трговачко право, Бг 1950.

ЛИТЕРАТУРА: В. Капор, „Др Љубомир Бајаловић", АПФБ, 1956, 4; Г. Грђић, „In memoriam проф. Љубомира Бајаловић", ЕА, 1957, 5.

Обрад Станојевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)