БАКАР

БАКАР (Cu, лат. aes cyprium: кипарски бакар), полуплеменити метал у 4. периоди и I групи периодног система; редни број 29 (прелазни елемент: електронска конфигурација [Ar]3d¹⁰4s¹), атомска маса 63,546 g/mol. Густина б. на собној температури је 8,96 g/cm³; тачка топљења је 1.084,62 ^оС. Може да се извлачи или ваља у врло танке жице, односно фолије. Добар је проводник топлоте и електрицитета. Најстабилнији су јони са оксидационим бројем +2 (купри-јон), а затим +1 (купро-јон). Б. је есенцијални елемент али и бактерицид. Налази се у облику великог броја минерала. Од индустријског значаја су халкопирит CuFeS₂, ковелин CuS, халкозин Cu₂S, малахит CuCO₃·Cu(OH)₂, борнит Cu₅FeS₄, куприт Cu₂О и др. Најважнији је технички метал после челика. Како се у природи налази у елементарном стању, човек је већ у преисторијско време почео да га користи (бакарно доба, бронзано доба). Рудник Рудна глава (код Мајданпека) везан је за крај неолита и датира из VI миленијума п. н.е. У околини Бора експлоатација б. тече, са кратким прекидима, почев од античког времена. Руде б. у Бору праћене су другим елементима: селеном, племенитим и платинским металима (сребро, злато, платина, паладијум). Чист б., његове легуре (месинг, бронза и др.) или једињења, имају широку примену: у електротехници, електроници, бојењу стакла, медицинској техници, у изради лимова, цеви, грађевинске арматуре, машинских делова, споменика, кованог новца, украса, судова, алата, пестицида и аналитичких реагенаса. Производња б. у Бору дуги низ година била је највећа у Европи, а 1990. достигла је 151.400 т. Светска производња б. 2009. износила је 15,8 милиона т, од чега 33,6% у Чилеу, 8% у Перуу и 7,5% у САД. Око 10% светске производње односи се на рециклирани б. Према процени из 2009. познате светске резерве б., према садашњем обиму годишње експлоатације, довољне су за око 60 година. Производња руде б. у Србији 2008. износила је 8,68 милиона т, док је у периоду 1990–2005. просечна годишња производња руде износила 15,8 милиона т, а концентрата б. око 0,32 милиона т. Производња електролитичког б. 2008. износила је 34.000 т, а различитих производа од б. (шипки, профила, цеви, лимова, трака и цеви) 60.376 т. Исте године у Србији је од рециклираног металног отпада произведено 2.996 т б. и бакарних производа (349,5 т бакарне ужади и жице). Генерално је присутан тренд смањења средњег садржаја б. у рудама лежишта б. у Србији, али је економски веома значајно искоришћење пратећих метала, првенствено злата и сребра, као и метала платинске групе елемената, што омогућује профитабилну експлоатацију руда с нижим садржајима б.

ИЗВОРИ: Статистички годишњак Србије за 2009. годину, Бг 2009; Статистички годишњак Републике Српске за 2009. годину, Бл 2009; Статистички годишњак Црне Горе за 2009. годину, Пг 2009; Commodity Statistics and Information, Copper, USGS 2010.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Виторовић (ур.), Хемија и хемијска индустрија у Србији, Бг 1997.

Петар Пфенд; Радуле Тошовић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)