Прескочи до главног садржаја

БОГДАНОВИЋ, Милица

БОГДАНОВИЋ, Милица, књижевник, историчар, преводилац (Линц, Aустриja, 29. III 1882 Београд, 22. II 1973). Кћерка је крајишког официра Симеона Синише Богдановића, а објављивала је под именом Ирина Симеонова. Oд 1892. живјела у Загребу, гдје је завршила женски лицеј. Студирала историју и географију на загребачком универзитету и 1908. одбранила докторску тезу Цар Јулијан Апостат према хришћанству (Зг 1907) као прва жена доктор на југословенским универзитетима. Била је професор на Лицеју до 1914, када је емигрирала у Швајцарску. Послије I свјетског рата била гимназијски професор у Загребу, па професор Више педагошке школе, одакле 1939. прелази у бањалучку гимназију. У II свјетском рату избјегла у Београд. Oд 1947. живјела je у Сремским Карловцима, гдје је радила у Патријаршијском архиву, а 1958. се вратила у Београд. Била је активна у међународним професионалним организацијама између два свјетска рата, ангажована у социјалним акцијама и заштити жена. Од 1903. објављивала пјесме, приказе, чланке, студије у низу књижевних и научних публикација, преводила Л. Андрејева, А. П. Чехова. Претежно је писала o руској књижевности (Лав Толстој, Зг 1927); a у области српске традиције бавила се архивским истраживањима историје Београда.

ДЈЕЛА: Јозефина Бутлер, Бг 1928; и Д. Поповић, Грађа за историју града Београда од 1717. до 1739, Бг 1958.

ЛИТЕРАТУРА: П. Митропан, „О Лаву Толстоју", ЛМС, 1928, 102, 218/1; Т. Маретић, „Милица Богдановић, Лав Толстој", СКГ, 1931, 32, 3; Д. К. Петровић, „Др Милица Богдановић (18821973)", ЗМСКЈ, 1973, 21/1; Д. Иванић, Књижевност Српске Крајине, Бг 1998.

Душан Иванић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)