Прескочи до главног садржаја

БРАТСТВО

БРАТСТВО, егзогамна група у оквиру племена или неке друге заједнице чији се чланови сматрају сродницима по томе што верују да воде порекло од једног заједничког претка. Б. je постојало и постоји код Срба као и код многих народа у свету. Сачињава га већи број породица које су, као сродничке, међусобно повезане заједничким пореклом. У друштвеној хијерархији повезује породицу и племе. Потиче по мушкој линији од истог претка, по којем носи име. У томе је главна разлика између б. и племена. О сродству у б. водило се веома много рачуна. Сваки члан требало је да зна да наброји своје претке у првој линији. То су „пасови" (генерације). Припадници једног б. нису смели да ступају у брачне везе без обзира на степен сродства. Важила је егзогамија. Kрвнa осветa je обавезивала сваког члана б. да освети убијеног или рањеног братственика и да буде спреман да на њему изврши освету другобратственик за дело које је учинио неки члан његовог б. Било је и б. чији чланови нису били истог порекла. Понекад се неко малобројније б. прикључивало јачем или су неке досељене породице улазиле у б. у средини у коју су дошле. Породице, односно куће, једног б. обично су у истом насељу или у више оближњих насеља у којима увек могу бити на окупу. Б. је било и економска заједница која је у сеоским границама имала заједничке шуме и пашњаке. Чланови б. били су обавезни да се међусобно помажу. Свако б. имало је свога старешину (кнеза, главара). Главарство је било наследно. Б. су била и култне заједнице, поседовала су своје крсно име, своје гробље и евентуално цркву. За разлику од племена, дуже су се одржала мада су временом и она постепено губила свој друштвени и културно-историјски значај.

ЛИТЕРАТУРА: В. Богишић, Зборник садашњих правних обичаја у Јужних Славена, Зг 1874; J. Ердељановић, „Неке црте у формирању племена код динарских Срба", Гласник Географског друштва, 1921, 5; С. Вукосављевић, Организација динарских племена, Бг 1957; В. Чубриловић, Терминологија племенског друштва у Црној Гори, Бг 1959.

Петар Влаховић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)