БЕЛИ МАНАСТИР

БЕЛИ МАНАСТИР, град у Барањи, на југозападним падинама Банске косе. Смештен је на 101 м н.в., 32 км северно од Осијека. Седиште је општине са 52 насеља и раскрсница путева ка Осијеку, Сомбору у Србији и Мохачу у Мађарској. Уз западну ивицу насеља пролази железничка пруга Осијек–Печуј. Град је 1991. имао 10.146 становника (37,2% Срба), а општина 54.265, да би се 2001. број становника смањио на 8.671 житеља (30,3% Срба). Индустријски је и трговачки центар (шећерана, млин, млекара, циглана), док је околина значајно пољопривредно подручје. Б. М. је регионални центар са свим општинским административним службама, три средње школе, народним универзитетом, културно-уметничким друштвима, библиотеком и читаоницом, здравственим службама и др. Смештен је у равници испод брега, на чијим је падинама његова источна периферија. Облик насеља је неправилан, а структура донекле одступа од уобичајених правилности – доминирају праве улице, које се не секу под правим углом. Северозападно од града налазе се два издвојена насеља Шумарина и Шећерана (уз фабрику).

У XIII в. на имању Пел био је саграђен католички манастир, око којег се касније развило насеље. Период турске власти је, као и за целу Барању, окончан 1687. када је град укључен у посед аустријског надвојводе. Парохијска црква изграђена је 1759. с богатом унутрашњом опремом и иконостасом. Православни храм посвећен св. Арханђелу Михаилу подигнут је 1771. Једнобродна правоугаона грађевина са широком полукружном олтарском апсидом и једноспратним звоником квадратне основе, покривеним металном капом, обновљена је 1984. Барокна жупна црква св. Мартина бискупа, изграђена 1774, заштићени је споменик културе. На гробљу се налази капела, задужбина Романа Милорада из 1987, која је оштећена 1992. гранатама хрватске артиљерије.

ЛИТЕРАТУРА: С. Милеуснић, Духовни геноцид 1991–1995 (1997), Бг 1997; М. Марковић, Славонија – повијест насеља и подријетло становништва, Зг 2002; Лексикон насеља Хрватске, Зг 2004.

Мирко Грчић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)