БЕЛИ СРБИ

БЕЛИ СРБИ (некрштени), преци Срба који су се у VII в. доселили на Балканско полуострво. У 32. поглављу Списа о народима византијски цар Константин VII Порфирогенит наглашава да Срби воде порекло од некрштених Срба, који се називају и Бели, и да су од давнине били насељени с оне стране Турске (тј. Мађарске), у суседству Франачке. Научници углавном смештају „Белу Србију", прапостојбину Срба, у простор долине реке Висла. За владавине византијског цара Ираклија (610–641) два брата су наследила владара Б. С. Један од њих је „половину народа" повео на далек пут, у земљу цара Ромеја, где га је Ираклије примио и дозволио да се Срби населе у солунском подручју. Област је добила име Сервија, али се досељеници у њој нису дуго задржали. После извесног времена одлучили су да се врате у своје земље. Међутим, убрзо су се покајали и прешавши Дунав, поново су се обрели на византијској територији. Овог пута им је цар Ираклије доделио простране запустеле крајеве између Саве и планинског масива Динаре. Населили су се у непосредном суседству области насељене Белим Хрватима који су се у VII в. доселили на Балканско полуострво. Ова прича о сеоби Срба има обележје легенде, али се сматра да је у својој основи тачна.

У 31. поглављу Списа о народима византијски цар Константин наглашава да Хрвати воде порекло од некрштених Хрвата који се зову и Бели. Они су били настањени с оне стране Турске (тј. Мађарске), у близини Франачке и граничили су се с некрштеним Србима. Научници су углавном склони да верују да се „Бела Хрватска", прапостојбина Хрвата, налазила у области око града Кракова. Цар-писац у наставку бележи да су Бели Хрвати као пребеглице стигли код византијског цара Ираклија и да су уз његову сагласност најпре потиснули Аваре, а онда се населили на њиховој територији. Тада је Хрватима владао отац кнеза (архонта) Порге. Међутим, у 30. поглављу Списа о народима Константин Порфирогенит доноси унеколико другачију причу о досељавању Хрвата, која садржи елементе народне традиције. Од Белих Хрвата се одвојио један род – петоро браће и две сестре (Клукас, Ловелос, Косениц, Мухло, Хрват, Туга и Буга) – дошао у Далмацију, поразио Аваре и овладао њиховом земљом. Притом се не помиње било каква улога цара Ираклија. Модерни историчари дају предност другој верзији.

ИЗВОР: Б. Ферјанчић, Византиски извори за историју народа Југославије, II, Бг 1959.

ЛИТЕРАТУРА: К. Јиречек, Историја Срба, I, Бг 1952; Историја српског народа, I, Бг 1981; К. Багрянородный, Об управлении империей, Москва 1989; Б. Ферјанчић, „Долазак Хрвата и Срба на Балканско полуострво (осврт на нова тумачења)", ЗРВИ, 1996, 35.

Радивој Радић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)