БЕОГРАД

БЕОГРАД, омладинско спортско друштво, основано 1945. на иницијативу металских радника као Фискултурно друштво Металац. Од 1950. до 1957. звало се Београдско спортско друштво, а после спајања са Шумадијом (1957) добило је данашње име. Његови клубови у називу су имали придев „омладински" и придев изведен из назива спорта којим се клуб бави (ОФК, ОКК, ОРК). Од 1957. у друштву су деловали атлетски, бициклистички, боксерски, фудбалски, кошаркашки, мотоциклистички, смучарски, шаховски, рукометни и хокејашки клуб. У међувремену угасили су се мотоциклистички, хокејашки, боксерски и смучарски клуб, а формирани џудо и тениски клуб. Фудбалски клуб власник је стадиона на Карабурми и стандардни члан највишег ранга такмичења. Био је први послератни првак Београда (1945) и четири пута победник Купа Југославије (1953, 1955, 1962, 1966). Дао је многе репрезентативце и тренере, међу којима су и Сава Антић, Петар Раденковић, Јосип Скоблар, Драгослав Степановић и Спасоје Самарџић, као и Слободан Сантрач и Илија Петковић, који су обављали и функцију савезног капитена. Кошаркаши су четири пута били шампиони (1958, 1960, 1963, 1964) и два пута освајачи Купа Југославије (1960, 1962), а у најславнијој генерацији, коју су водили тренери Борислав Станковић (1953–1962, 1964–1966) и Александар Николић (1963), играли су Радивоје Кораћ (један од најбољих југословенских кошаркаша свих времена), Слободан Гордић, Трајко и Богомир Рајковић, Милорад Еркић и Миодраг Николић, истакнути репрезентативци и освајачи медаља на највећим такмичењима. Рукометашице су биле првакиње државе (1961) и шест пута победнице купа (1962, 1963, 1967, 1968, 1972, 1982), а 1962. стигле су до финала Купа европских шампиона.

ЛИТЕРАТУРА: М. Лишанин, Енциклопедија физичке културе, I, Зг 1975; Спортски лексикон, Зг 1984.

Милојко Тубић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)