БАЈИНА БАШТА

БАЈИНА БАШТА, град и центар општине површине 673 км² са 36 насеља и 29.151 становником (2002), у србијанском делу Подриња. Смештена је на десној страни Дрине, на путу Лозница (114 км) – Ужице (38 км). У Б. Б. се налазе мост преко Дрине и гранични прелаз. На том месту се у Дрину уливају речице Пилица (дуга 16 км) и Рача (24 км). Простире се на тераси Дрине и обронцима планине Тара, на 210–260 м н.в. Град је формиран планском градњом у XIX в. и улице имају решеткаст распоред. Његова претеча је село Пљесково, основано у XV в., a уништено у пожару 1834. Становништво је пореклом из Црне Горе, Босне, Старог Влаха и околних насеља. Среска канцеларија из Рогачице премештена је у Б. Б. 1858. када је место добило прве административне функције, а 1872. и статус варошице. Православна црква изграђена је 1893. Административно је била подељена на Б. Б. варошицу и Б. Б. село, од којих је прва 1921. имала 125 домова и 743 становника, а друга 62 дома и 544 житеља. Брз развој је почео од седме деценије XX в. Године 2002. град је имао 9.543 становника, од којих 98,0% Срба. Највише активног становништва (23,3%) било је запослено у индустрији. У Б. Б. су смештене све општинске службе, управа Националног парка Тара, две основне и две средње школе, градска библиотека и др. У близини се налазе манастир Рача и ХЕ „Бајина Башта", а у граду фабрике котрљајућих лежаја, металних производа, трикотажа, конфекција, земљорадничка задруга и хотел. За пољопривредну производњу карактеристичнo je гајење дувана и воћа (јабука и шљива).

Србољуб Ђ. Стаменковић

На територији града констатовано је античко насеље и рановизантијско утврђење. С почецима римске доминације у источном делу провинције Далмација на том простору је успостављен цивитас перегриног становништва о којем сведочи натпис посвећен Силвану и Генију цивитата (Silvano et Genio civitatis). Ово насеље је, вероватно, било у вези са civitas Dindariorum у Скеланима са леве обале Дрине, где су били настањени Диндари, део Келта, депортовани из Подунавља. О аутохтоном карактеру становништва у античком насељу на простору Б. Б. сведочи облик надгробних споменика и посебно представе покојница са специфичном ношњом и накитом где доминирају ленгерасте фибуле повезане ланчићима са привесцима у облику бршљановог листа. У периоду II–III в. овде се налазила бенефицијарна станица која је контролисала прелаз и промет преко Дрине. Два вотивна споменика са посветом Јупитеру указују да је можда постојало светилиште врховног капитолијског бога, заштитника оваквих војно-административних пунктова. Простор Б. Б. припадао је агеру муниципијума Малвесатијума (municipium Malvesatium). Налази Јустинијанових солида у Б. Б. сведоче о значају овог простора у рановизантијском периоду.

Александар Јовановић

ЛИТЕРАТУРА: Географска енциклопедија насеља Србије, I, Бг 2001; R. Zotović, „Population and Economy of the Eastern Part of the Roman Province of Dardania", BAR, International Series 1060, Oxford, 2002.

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)