Прескочи до главног садржаја

БОЈЕЊЕ ЈАЈА

БОЈЕЊЕ ЈАЈА, обичај везан за празник Христовог васкрсења, који датира од првих времена хришћанства. По предању, у тренутку Христове смрти јаја су поцрвенела, а једно од тих јаја Марија Магдалина (Блага Марија) предала је цезару Тиберију. Симболика је у чињеници да се из јајета, иако изгледа мртво у оклопу своје љуске, може родити ново биће, тј. нов живот, као што је Христос устао из окова гроба. Црква на празник Ускрса благосиља кувана и обојена јаја посебним обредом, али није одредила када јаја треба да се кувају и боје. За кување се користи вода коју је у дому осветио парох за време ускршњег поста.

Радомир Милошевић

001_II_Bojenje-jaja-za-Uskrs-Bavaniste.jpg

Б. ј. се обавља уочи Ускрса, на Велики четвртак, чешће на Велики петак, али и на Мали Ускрс, Ускрс за мртве или Ружичало, недељу дана по Ускрсу, када се бојена јаја носе на гробове умрлих. Како је б. ј. веома раширено, хришћанска црква је дала своје тумачење и повезала је с причом о ускрснућу Исуса Христа, у чијој се симболици огледа победа душе над смрћу. Б. ј. наговештава радост, живот, трајање, ускрснуће из мртвих и живот небески, љубав и поштовање. Прво бојено јаје црвене је боје и назива се чуваркућа, страшник или крсташ. Чува се поред славске иконе до наредне године. Постоје сведочанства да су се бојена јаја јављала као обележје ускршњих празника у Европи у XII в., а на балканским просторима у XVI в. Помињу се у турским изворима који се односе на обавезе давања саских рудара из 30-их година XVI в. У традиционалној култури српског народа није свако могао да боји јаја, него је то чинила жена која је сматрана ритуално чистом. Јаја се најчешће боје црвеном бојом, која се до почетка XX в. добијала из корена биљке броћ, а потом су се бојила варзилом. И друге природне сировине љуске црног лука, лишће ораха или спанаћа, коприве, цвет маслачка, чађ коришћене су за бојење. Данас се јаја боје помоћу куповних анилинских боја у црвеним, зеленим, плавим, жутим, љубичастим и другим тоновима. Често се и украшавају. У прошлости је била раширена батик техника шарање воском на још необојеном јајету, док се данас бојена јаја украшавају сличицама и другим апликацијама (слама, вуна, свила). На њима могу бити ишарани мотиви црквене или народне уметности. Шарање бојених јаја у јужној Србији неговали су иконописци и копаничари, монаси и свештеници. У народу су се издвајали различити мотиви на б. ј. геометријски, флорални, антропоморфни и зооморфни. Често се поред ознака ХВ ВВ (Христос васкрсе, ваистину васкрсе) исписују и имена оних којима су бојена јаја намењена.

ЛИТЕРАТУРА: С. Драић, „О почетку обичаја даривати друг другу црвено јаје у дане св. Пасхе", Богословски весник, 1863, 1; Ђ. Бјелановић, „О ваксрсним јајима", Истина, 1890, 3; „Откуда обичај узајамног даривања црвеним јајима о Ускрсу", Глас Цркве, 1932, 34; П. Томић, „Бојење и шарање јаја", ГЕМ, Бг, 1957, XX.

Весна Марјановић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)