Прескочи до главног садржаја

БАРУХ, Бора

БАРУХ, Бора, сликар (Београд, 19. XI 1911 Јајинци код Београда, 7. VI 1942). Дипломирао је на Правном факултету 1934. Захваљујући стипендији Јеврејске општине, отишао је 1935. у Париз, где је учио код Амадеа Озанфана, сликара, теоретичара и педагога, допуњавајући знање обиласком галерија и музеја. Излагао је у Салону „Де Тиљери" и Јесењем салону. Уз призоре из атељеа, највише су га интересовали град и градске жанровске сцене: улице, мостови, Сена, скитнице, фабрике. Политички опредељен за леве идеје, Б. је неке од својих најуспелијих радова везао управо за теме које су носиле јасне идеолошке поруке, премда интониране дискретном уметничком реториком. У формалном смислу његово сликарство остаће везано за умерени модернизам тзв. „интимистичке" провенијенције. Током трогодишњег боравка у Паризу настају слике Луксембуршки парк, Скитница са Сене, Фабрика Рено, Совјетски павиљон, Улица Риволи. Као члан руководства југословенске подсекције Комунистичке партије Француске, прихватао је добровољце из Југославије и организовао њихов одлазак у Шпанију, због чега је 1938. протеран из Француске. У том периоду слика Дон Кихота. По повратку у Југославију наставља са живом политичком активношћу, због чега је више пута хапшен. Свој ангажовани политичко-уметнички став декларише и приступањем групи „Живот", као и потоњим излагањем на Салону „Независних". Током 1939. сарађивао је у Нашој стварности, часопису за књижевност, науку и уметност. Могућности и услови живота у Београду доводе и до делимичне промене мотива на његовим сликама. Уз пејзаже Калемегдана и Земуна, београдску ведуту, многобројни су и призори интимних породичних сцена, портрети породице и пријатеља, као и знатан број аутопортрета (Калемегдан, Жена у ентеријеру, Жан-Клод у ентеријеру). Током тамновања у логору за политичке затворенике у Билећи 1940. ради многе скице и цртеже са темама из затворског живота. После окупације земље, побегао је из заточеништва у Смедереву, прикључивши се партизанским јединицама. У ослобођеном Ужицу учествовао је у јесен 1941. у раду Пропагандног одељења Врховног штаба НОВ и ПОЈ. После хапшења од стране нациста у пролеће 1942. пребачен је у Бањички логор и стрељан у Јајинцима. У Београду му је приређена комеморативна изложба у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић" (1951), у Дому ЈНА изложба поводом 30-годишњице смрти (1972) и ретроспективна изложба у Народном музеју (2002). Из богатог уметничког опуса сачувано је тек око 200 слика и цртежа, које се чувају у Народном музеју, Музеју савремене уметности, Јеврејском историјском музеју у Београду, Музеју града Београда.

ЛИТЕРАТУРА: С. Марјановић, Бора Барух, Јајце 1964; М. Б. Протић, Српско сликарство XX века, Бг 1970; М. Белић-Корочкин-Давидовић, Р. Давидовић, Бора Барух 1911-1942, Бг 2001; Љ. Миљковић, Бора Барух (1911-1942), Бг 2002.

Симона Чупић; Анђелија Радовић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)