БЕНФАЈ, Теодор

БЕНФАЈ, Теодор (Benfey, Theodor), оријенталиста, лингвиста (Нертен, Немачка 28. I 1809 – Гетинген, Немачка, 26. VI 1881). Бавио се истраживањем санскрита Веда и староперсијских споменика, класичном и семитском филологијом. Својим истраживањима индијских бајки и приповедака, посебно предговором немачком преводу Панчатантре, засновао је миграциону теорију, по којој се постојање интернационално распрострањених мотива и сижеа тумачи њиховим заједничким пореклом у индијској књижевности (тзв. „индијска теорија") и преношењем, најпре усменим путем, a доцније преко превода у писаној књижевности, уз упоредно постојање усменог преношења „нарочито у словенским земљама". Својевремено врло распрострањена, теорија је имала утицаја на радове Стојана Новаковића и Ватрослава Јагића. Иако оспорена, допринела је потоњим компаративним изучавањима бајки.

ДЕЛО: Pantschatantra, Fünf Bücher indischer Fabeln, Märchen und Erzählungen. Aus dem Sanskrit übersetzt mit Einleitung und Anmerkungen, I–II, Leipzig 1859.

Марија Клеут

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)