Прескочи до главног садржаја

БОЂАНСКИ, Осип Максимович

001_II_Osip-MAKSIMOVIC-BODJANSKI.jpgБОЂАНСКИ, Осип Максимович (Бодянский, Осип Максимович), слависта, историчар, универзитетски професор (Варва, Полтавска губернија, Украјина, 12. XI или 15. XI 1808 Москва, 18. IX 1877). По завршетку Полтавског духовног семинара 1831. уписао се на филолошке студије Филозофског факултета у Москви. Још као студент преводио радове П. Ј. Шафарика. Завршио студије 1834. одбранивши дисертацију „О народној поезији словенских народа" (О народной поэзии славянских племен, Москва 1837). Магистарски рад („О мишљењима која се тичу порекла Русије") одбранио 1837, а делови о српским народним песмама (О народной поезіи Србаля) у преводу су објављени у ЛМС 1839. Путовао по Чешкој, Србији, Хрватској, Словенији (18371842) и успоставио везе са знаменитим личностима словенских народа и култура (В. Караџић, Ј. Копитар и др.). Радио у Бечу и Будимпешти, боравио у Загребу и Београду, а у фрушкогорским манастирима изучавао српску рукописну традицију. Докторску дисертацију „О времену настанка словенских писама" (О времени происхождения славянских письмен) одбранио у Москви 1855. На Московском универзитету био професор историје и књижевности словенских народа (18421868). За секретара Друштва за историју и старине Русије при Московском универзитету изабран 1845. Уређивао часопис Чтения в Обществе истории и древностей российских. Члaн Петербуршке академије наука постао 1854. Проучавао руске дијалекте, сродности словенских језика и дела словенских књижевности. Под утицајем српске народне поезије и В. Караџића скупио је око 8.000 словенских народних песама. Био је присталица словенофилства. Скупио је значајну библиотеку која садржи велики број српских књига (међу којима и дела В. Караџића) и завештао Московском универзитету. Члан Друштва за југославенску повјесницу и старине у Загребу постао је 1850, а за члана Српског ученог друштва избран је 1855.

ДЕЛО: Путьшаствіе къ граду Iерусалиму ¢роѳея Рачанинскаго, въ лѣто отъ бытія 7212, а отъ Рож. Христова 1704, мѣсяца Iюліа 7, Москва 1861.

ЛИТЕРАТУРА: В. И. Ягич, История славянской филологии, СПб 1910; А. Гавриловић, Словенска путовања, Бг 1922; М. Живанчевић, „Враз и Бођански", ЗМСС, 1975, 8; Славяноведение в дореволюционной России, Москва 1979; М. Живанчевић, „О. М. Бођански на Словенском југу", ЗМСС, 1983, 25.

Томислав Јовановић; Теодора Жујовић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)