Прескочи до главног садржаја

БИХАЋКА РЕПУБЛИКА

БИХАЋКА РЕПУБЛИКА, слободна територија формирана 1942. на простору западне Босне. После ослобођења (4. XI 1942) Бихаћ је постао центар велике ослобођене територије која се простирала од Раме и Неретве до Загреба, Карловца и Ријеке (око 50.000 км2). Ту су се налазили ЦК КПЈ, Врховни штаб НОВ и ПОЈ и до тада основане масовне организације, што је ослобођену територију (тзв. Б. р.) чинило политичким и војним центром НОП. У Бихаћу је изграђен јединствен систем власти од сеоских и градских до среских НОО, повезаних с Привременим управним одсеком Врховног штаба и системом војнотериторијалних органа (партизанских стража, команди места и подручја), путем којих је регулисан начин снабдевања војске, збрињавања рањеника, одржавања реда у позадини, организовања привредног, просветног и културног живота. Повезивање НОО с војнопозадинским органима, оживљавање привреде, брига за избеглице, спровођење нове социјалне, економске, просветно-културне и здравствене политике били су резултати кратког деловања АВНОЈ-а на слободној територији Б. р. Еманципација жена и омладине резултирала је формирањем организација Антифашистичког фронта жена (АФЖ) и Антифашистичке омладине Југославије с месним, општинским и среским одборима. У новембру 1942. изабрани су Градски и Срески НОО и одржана Обласна конференција КПЈ за Босанску Крајину. Формиран је Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину и Окружни и Срески комитет КПЈ за Бихаћ. Крајем новембра у Бихаћу је одржано Прво заседање АВНОЈ-а (2627. XI 1942), а после тога и Први конгрес Антифашистичке омладине Југославије (2730. XI 1942), на којем је основан Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ) и изабран његов Земаљски одбор. На слободној територији одржани су: Прва земаљска конференција АФЖЈ (Босански Петровац, 68. XII 1942), Конгрес партизанских лекара и Конференција православних свештеника (Српска Јасеница, 15. XI 1942). На ослобођеној територији излазили су листови Борба (орган КПЈ) и Народно ослобођење.

Планом операције Вајс I, донетим у Загребу 9. I 1943, предвиђена је офанзива немачких снага на широки простор Б. р. Реализација је отпочела 20. јануара нападом на рубне делове слободне територије. После дванаесточасовних борби јединице немачке VII СС дивизије „Принц Еуген" ушле су 27. I 1943. у Бихаћ и принудиле јединице НОВ на напуштање слободне територије Б. р. и повлачење у правцу Неретве.

ИЗВОРИ: С. Нешовић, Б. Петрановић, АВНОЈ и револуција. Тематска збирка докумената, Бг 1983; Б. Петрановић, М. Зечевић, Југословенски федерализам. Идеје и стварност, III, Бг 1987; Југославија 19181988. Тематска збирка докумената, Бг 1988.

ЛИТЕРАТУРА: С. Рауш, „Бихаћка операција новембра 1942. године", Војно дело, 1952, 2; П. Морача, Преломна година народноослободилачког рата, Бг 1957; Бихаћка република, Бг 1965; Бихаћ и Бихаћка крајина, I, Бг 1965; Б. Петрановић, Историја Југославије 19181988, II, Бг 1988; АВНОЈ револуционарна смена власти, Бг 1974; Војна енциклопедија, I, Бг 1975; Србија у Другом светском рату 19391945, Бг 1992.

Љубодраг Димић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)