Прескочи до главног садржаја

БОХЕМИСТИКА

БОХЕМИСТИКА (лат. Boiohaemum; Bohemia: назив за Чешку, земљу Боја, првих историјски познатих становника чешке територије), славистичка грана која има за предмет чешки језик, књижевност, историју и културу. Б. у Чешкој започиње од друге половине XIV в., углавном лексикографским, a нешто касније и граматичким радовима. Чешки језик и књижевни споменици систематски се почињу изучавати у време националног препорода. Проучавају се језичке законитости, велика пажња се посвећује граматичкој грађи и кодификацији норме (Ј. Добровски), као и прикупљању и описивању лексике (Ј. Јунгман). Крајем ХIХ и почетком ХХ в. настају компаративистички радови и дела из историје језика (Ј. Гебауер). У међуратном периоду на б. су утицали радови чланова Прашког лингвистичког кружока, који су проучавали језичке појаве првенствено с аспекта њихове функције (В. Матезијус, Ј. Мукаржовски, Б. Хавранек и др.). У том периоду лингвистичка б. има за предмет пре свега однос језика и друштва. Језик се схвата као систем односа и разматрају се питања књижевног језика и језичке културе, врше се опсежна дијалектолошка истраживања.

Почеци изучавања и наставе чешког језика и књижевности у Србији везују се за постављење Радована Кошутића за наставника руског, пољског и чешког језика 1895. на Великој школи. Р. Кошутић је провео два семестра на славистичким студијама у Прагу. У практичној настави чешког језика на Катедри у Београду од 1925. помагао му је лектор Отакар Колман. Године 1946. за наставника за чешки језик изабран је Радован Лалић, а за чешку и словачку књижевност Крешимир Георгијевић, који је 1949. објавио Граматику чешког језика (Бг 1949) и Преглед чешке и словачке књижевности (Бг 1950), a у једном периоду био и редактор двотомног Чешко-српског речника САНУ (Бг 20002001), на којем су радили и Нада Ђорђевић, Емилија Качаник, Слободанка Урошевић и Драгутин Мирковић. На Универзитету у Београду одбрањено је десетак докторских и магистарских радова из б., већином наставника и сарадника студијске групе за чешки језик и књижевност, поред осталих: Драгутин Мирковић, Говори Чеха у Славонији (Дарувар и околина) Бг 1968; Стојанка Поповић, Говор двају чешких насеља у Босни (Нова Вес и Мачино Брдо), Бг 1968; Верица Копривица, Творба именица од придева у чешком и српском језику, Бг 2006; Александра Корда Петровић, Од робота до инсеката, Бг 2006. Посебан допринос ширењу језика и културе Чеха дали су чешки лектори: Владимир Матејчек, Доброслава Бергова (аутор универзитетског уџбеника Чешки језик, Бг 1974), Здењек Урбан, Мирослав Хлеборад, Станислава Сикорова, Ана Кремзер, Јиржи Павелка, Јан Штурала, Ева Маху, Ева Паласова, Марија Черна, Вацлав Штјепанек и Јаромир Линда, а као гостујући професор књижевности Мирослав Квапил с Карловог универзитета у Прагу. Домаћи лектори за чешки језик били су Михал Филип, Душан Квапил и Владислава Стаменковић. Предавања из књижевности држао је Александар Илић с Катедре за општу књижевност. Као асистенти у настави су учествовали Зоја Сеги, Гордана Атанасовски, Катарина Митрићевић, Сандра Влаинић, Ивана Кочевски, а као сарадници Злата Терзић и Снежана Поповић.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Квапил, В. Копривица, А. Корда Петровић, „Катедра бохемистике на Одсеку за славистику Филолошког факултета у Београду историјат и перспективе", Славистика, 2000, 4.

Верица Копривица

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)