БОЈАНИЋ, Душанка

БОЈАНИЋ, Душанка, оријентални филолог, османиста (Бањалука, 17. XII 1927 – Београд, 21. V 2004). Дипломирала оријенталну филологију на Филозофском факултету у Београду (1950). Била је асистент у Оријенталном институту у Сарајеву (1950–1952), Фолклорном институту у Скопљу (1952–1953), Институту за националну историју у Скопљу (1953–1955), лектор (1955–1961) за турски језик на ФФ у Скопљу, на којем је докторирала дисертацијом „Карпошев покрет и извори за његово проучавање" (1961). Највећи део радног века провела у Историјском институту САНУ (1963–1991). На Одсеку за оријенталну филологију Филолошког факултета у Београду држала курсеве из османске цивилизације и османске палеографије и дипломатике (1969–1975). Примарно се бавила критичким објављивањем турских извора, посебно оних из XV и XVI в. У том домену посебно је значајна збирка Турски закони и законски прописи из XV и XVI века за Смедеревску, Крушевачку и Видинску област (Бг 1974). Из проучавања катастарских дефтера проистекли су радови о законским прописима и дажбинама, власима, српском селу, као и тумачења изворне терминологије. У оквиру ширих пројеката обрадила историју појединих насеља или области (Видин, Зајечар и Црна Река, Крупањ и Рађевина, Јадар, Пожаревац), првенствено у прва два века турске владавине. Преводила и књижевна дела са савременог турског језика. Несумњив је и њен допринос у оспособљавању млађих стручњака за проучавање старих османских докумената.

ЛИТЕРАТУРА: 35 година Историјског института 1948–1983, Бг 1984; J. Šamić, „Bibliographie des travaux turcologiques yougoslaves" I, Turcica, Paris, 1984, 16; Енциклопедија српске историографије, Бг 1997; Е. Бојанић Миљковић, „Др Душанка Бојанић Лукач (1927–2004)", С. Мереник, „Библиографија радова Душанке Бојанић", ИЧ, 2004, LI.

Жељко Вујадиновић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)