БОЖИЋ, Пантелејмон Пана

БОЖИЋ, Пантелејмон Пана, капетан српске милиције, руски пуковник (? – Русија, 1718). Угледан српски официр, учесник у Великом бечком рату. Одликовао се способношћу и храброшћу приликом заузимања турских утврђења и замкова. Ратовао је и на сувом и на води (шајкама). Био је капетан српске милиције у Тителу и Петроварадину. Заједно с патријархом Арсенијем III био је члан депутације која је цару Леополду I предала представку грофа Ђорђа Бранковића, којом је тражена посебна територија за Србе у Хабзбуршкој монархији. После Карловачког мира 1699. постао је пуковник у Тителу. Незадовољан положајем Срба у Аустрији, 1704. отпутовао је у Русију да код цара Петра Великог испита могућност пресељења Срба у Русију. У Русији га је примио државни канцелар Теодор Алексијевић Головин, којем је изложио разлоге незадовољства Срба Великом сеобом досељених у Аустрију. Изразио је спремност својих саплеменика да се боре против Турака без плате и било каквих потраживања. Нагласио је да би и Срби под млетачком и турском влашћу радо дошли у Русију, у коју полажу све своје наде. Није познат одговор Русије на ове његове понуде. Међутим, он је остао у Русији као официр у чину пуковника и био стални царски представник и известилац за српске послове. У том својству имао је и пуномоћ Српског народно-црквеног сабора одржаног у Крушедолу 1708. Чинио је многе услуге Србима који су долазили у Русију, а сам је манастирима у Фрушкој гори слао сопствене прилоге и прилоге руског цара, нарочито богослужбене књиге.

ИЗВОР: Ст. М. Димитријевић, „Грађа за српску историју из руских архива и библиотека", Споменик СКА, 1922, 53, II разред.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Радонић, Гроф Ђорђе Бранковић и његово време, Бг 1911; М. Костић, Српска насеља у Русији: Нова Србија и Славено-Србија, Бг 1923; А. Форишковић, „Руске књиге Пантелејмона Божића", у: Југословенске земље и Русија у XVIII веку, Бг 1986.

Василија Ђ. Крестић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)