БОЉЕТИН

БОЉЕТИН, село у Ђердапској клисури, у општини Мајданпек, у долини Бољетинске реке, јужно од пута Голубац (45 км) – Кладово. Збијеног је типа, смештено на 100–140 м н.в. Чини га дуга улица формирана у уској долини. Помиње се од 1739, када је имало девет домова. Становништво је досељавано у првој половини XIX в. из Добре код Голупца, Алмаша у Румунији и околине Неготина. Године 1893. имало је 121, 1921. 825, а 2002. 672 становника, од којих 87,8% Срба, а 10,4% Влаха. У селу се налазе четвороразредна основна школа, дом културе и амбуланта. Већина активног становништва (75,9%) бави се непољопривредним делатностима, махом у руднику и фабрикама Мајданпека.

Драгица Р. Гатарић

У Б. постоји античко утврђење и некропола на Дунаву код ушћа Бољетинске реке. Археолошким истраживањима евидентиране су четири фазе изградње и реконструкције ове фортификације. Прву фазу представља земљано утврђење са палисадама подигнуто у првој половини I в. н.е. у вези с изградњом пута на овој деоници. Ово утврђење уништено је током Домицијанових ратова против Дачана о чему, посредно, сведочи и остава денара из Б., похрањена у време овог цара. У другој фази, која одговара владавини Трајана, изграђено је камено утврђење правоугаоног облика. У оквиру утврђења истражени су објекти: бараке за смештај војске, житница (horreum) и радионички простор са пећима и једним објектом са хипокаустом и малим безеном (аqualis) који је вероватно служио за преправку оружја и војничке опреме (officina armorum). У овом периоду посаду у утврђењу чинила је кохорта I Lusitanorum. Након освајања Дакије утврђење је напуштено, а након њеног губитка 272. поново постаје део дунавског лимеса. Кастел је преправљен: северни део је президан, западна капија затворена, а источна ојачана прпугнакулима. На угловима, са унутрашње стране, постављене су куле квадратне основе. Можда је овај кастел забележен под именом Zmirnae у Нотицији. Утврђење је уништено средином V в., а обновљено у време Јустинијанове рефеције лимеса. У том периоду дограђене су масивне потковичасте куле, а правоуганим кулама затворене капије на правцу cardo. Ово утврђење се помиње код Прокопије, вероватно под именом Сморна. Недалеко од утврђења истражена је некропола из I в.: гробови са спаљеним покојницима су са малим кружним јамама, нагорелим странама и без урни. Овакви гробови се могу повезати са аутохтоним, најпре келтским становништвом. Регистрована је и култна јама, као и једна површина са гробовима која би се могла сматрати заједничком сахраном (funus militaris) више погинулих војника, вероватно у Домицијановим дачким ратовима.

Александар Јовановић

ЛИТЕРАТУРА: Љ. Зотовић, „Бољетин (Сморна), римски и рановизантијски логор", Старинар, 1982–1983, 1984, XXXIII–XXXIV; Географска енциклопедија насеља Србије, III, Бг 2001.

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)