БОЖОВИЋ, Гојко

БОЖОВИЋ, Гојко, књижевник (Бобово код Пљеваља, 2. V 1972). Светску књижевност студирао на Филолошком факултету у Београду. Више година уредник у Стубовима културе, а оснивач је и главни уредник издавачке куће Архипелаг. Његова песничка остварења карактерише сведен, лапидаран израз и наглашен однос према новијој повести. Интертекстуална укрштања, семантичко поигравање савременим и митским „елементима", присуство ироније и самоироније, меланхолије и чежње, поступак феноменолошке имагинације, распон од чулних сензација до лирских рефлексија и трансценденције, тематизовање природе поетског језика у простору између звука и тишине, речи и белине, неке су од специфичности његовог песничког говора (Елементи, Краљево 2006). Критичке и есејистичке текстове о модерним српским писцима ХХ в. и о савременим ствараоцима, највише песницима, одликује тежња ка прецизном оцртавању поетичких специфичности њихових дела (Поезија у времену, Пг 2000; Места која волимо, Бг 2009).

ДЕЛА: Подземни биоскоп, Пг 1991; Песме о стварима, Бг 1996; Архипелаг, Бг 2002; Антологија новије српске поезије, Бг 2005; Place We Love. An Anthology of Contemporary Serbian Poetry, Бг 2006; Свет око нас. Антологија савремене српске приче о европским градовима, Бг 2009.

ЛИТЕРАТУРА: М. Пантић, Нови прилози за савремену српску поезију, Пр 1994; С. Радојчић, Поезија, време будуће, Н. Сад 2003; Ђ. Деспић, „Све је грађа за поезију", Књижевни магазин, 2007, 73/74.

Ђорђе Деспић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)