БОБАЉЕВИЋ МИШЕТИЋ, Савко Глушац

БОБАЉЕВИЋ МИШЕТИЋ, Савко Глушац (Bobali, Savino Sordo), песник (Дубровник, 1530 – Дубровник, 1585). Рођен у властеоској породици, пореклом из Босне. Школовао се у Дубровнику и стекао добро хуманистичко образовање (учитељ му је био познати хуманиста Н. Петрић). Због необуздане природе и честих изгреда више пута је осуђиван на прогонство (боравио у Софији 1547, 1548); између 1551. и 1585. десет пута је службовао у Стону, као заповедник тврђаве, градски капетан и др. Бавио се поезијом и био изразити петраркиста, представник маниризма, аутор цингареске Јеђупка, препева Тасовог дела Amor fuggitivo, посланица. Испевао на италијанском језику обиман канцонијер (Rime amorose, e pastorali еt satire објавила су његова браћа постхумно у Венецији 1589); неколико његових песама на италијанском jезику ушло је у антологију Scelta di sonetti e canzoni... (Bologna 1717). Образован је на италијанској класичној књижевности и био њен одлични познавалац. Био је суоснивач и члан Академије сложних (Accademia dei Concordi), кojа је почетком друге половине XVI в. окупљала најзначајније дубровачке песнике који су стварали и на италијанском језику (Д. Рањина, М. Моналдовић и др.) и одржавала важне књижевне везе с италијанским песницима. Сам Б. је измењивао похвалне песме с низом пријатеља–песника (Б. Варки, Л. Ленци, А. Каро, Л. Батифери) и давао тон раду Академије. Од дугогодишње болести је оглувео, по чему је добио надимак Глушац.

ДЕЛА: М. Поповић, „С. Бобаљевић Глушац: Четири сонета", Багдала, 1983, 31; Ф. Чале, Пјесме талијанке Саба Бобаљевића Глушца, Зг 1988.

ЛИТЕРАТУРА: М. Поповић, „Сабо Бобаљевић (Глушац) и његова поезија на италијанском језику", АФФ, Бг, 1963, 3; Ф. Чале, „Предговор", у: Пјесме талијанке Саба Бобаљевића Глушца, Зг 1988.

Злата Бојовић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)