Прескочи до главног садржаја

БРАИЛОВСКИ, Леонид Михајлович

БРАИЛОВСКИ, Леонид Михајлович, сликар, сценограф, костимограф (Харков, 1872 Рим, 7. VII 1937). После завршене Сликарске академије у Петрограду постао успешни сликар у руским императорским позориштима. Русију је напустио 1917. За сликара Народног позоришта у Београду ангажован је 1921. где је са супругом Рименом Римом Никитишином, као сликарским сарадником, преузео захтевне сценографске и костимографске задатке у Драми и Опери. У Београду су боравили од 1921. до средине 1925, радећи на сцени Мањежа и у обновљеној згради Народног позоришта. За то време опремили су 17 позоришних дела (Е. Ростан, Ж. Офенбах, Ж. Б. П. Молијер, Ш. Гуно, В. Шекспир, Б. Сметана, Б. Нушић, П. Коњовић, Н. Римски-Корсаков, Ж. Бизе, П. И. Чајковски, М. Бојић и Ж. Масне). Рима је била превасходно костимограф, нацрте за костиме креирала је заједно с Леонидом, ређе самостално. Б. је омогућио развој београдске сценографије и костимографије као посебних дисциплина у духу руске сликарске школе Света уметности. Његова сценска остварења била су одраз режијске концепције, захваљујући блиској сарадњи са Ј. Ракитином у Драми и Т. Павловском у Опери, заснованој на поштовању историјских, психолошких и музичких својстава дела. Полазећи од илузионистичког схватања сцене, користио је стилизацију, декоративне детаље, разиграну фактуру боја и светлосне ефекте, тежећи хармонији декора и костима. У поставкама комада национално-историјске садржине, као што су Наход и Урошева женидба, дао је допринос позоришној стилизацији српске средњовековне архитектуре и ношње. После одласка из Београда, Браиловски су деловали у Риму, бавећи се више сликарством него позориштем.

ЛИТЕРАТУРА: М. Грол, „Пред новом позоришном годином", СКГ, 1921, 4, 2; В. Живојиновић, „Декоративна уметност у београдском Народном позоришту", Југословенска њива, VI/1922, 2, 8; О. Милановић, Београдска сценографија и костимографија 18681941, Бг 1983.

Олга Милановић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)