БЛАГОЈЕВИЋ, Милош

БЛАГОЈЕВИЋ, Милош, историчар, универзитетски професор (Милетићево код Пландишта, 17. X 1930). Завршио Војно-поморску академију у Сплиту 1951. Због наводне активности по „линији ИБ"-а, осуђен је на казну тешког затвора коју је од октобра 1951. до краја 1955. издржавао у концентрационим логорима за официре у Билећи и на Голом отоку. После пуштања на условну слободу, уписао је и 1960. завршио студије историје на Филозофском факултету у Београду, а 1962. постао асистент Историјског института САНУ у Београду. Магистарску тезу одбранио је 1966, а већ 1970. докторирао с тезом Земљорадња у средњовековној Србији (Бг 1973) која је прихваћена као једно од фундаменталних дела српске медиевистике. На ФФ у Београду (предмет Историјска географија) биран је у свим наставничким звањима. Ту је радио до пензионисања 1996, а потом (1994/95–2006), био гостујући предавач на ФФ у Бањалуци. За дописног члана САНУ изабран је 2000, а за редовног 2006. Главне доприносе развоју српске медиевистике пружио је истраживањем проблематике друштвених и, нарочито, аграрних односа, затим на подручју анализе структуре државне управе, државности и владарске идеологије (Србија у доба Немањића. Од кнежевине до Царства 1168–1371, Бг 1989; Српске удеоне кнежевине, Бг 1997; Државна управа у српским средњовековним земљама, Бг 1997; и Д. Медаковић, Историја српске државности, Н. Сад 2000; Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност, Бг 2004). Од изузетног значаја је његов рад на развоју историјско-географске науке и стандардизацији историјско-географских приручника и карата (Преглед историјске географије средњовековне Србије, Бг 1983; Историјски атлас, Бг 1997). Резултати истраживања су утемељени на минуциозној анализи ћирилске, грчке и латинске грађе из бројних архива (Дубровник, Котор, Хиландар). У српској дипломатици је решио бројна питања везана за композицију, титуле, хронологију и аутентичност исправа. Један је од аутора у колективним делима: Историја српског народа I, II (Бг 1981, 1982), Лексикон српског средњег века (Бг 1999), Lexikon des Mittelalters, Bd. V-IX (München 1991–1999).

ДЕЛА: Србија Немањића и Хиландар, Бг – Н. Сад 1998; Соће – основни порез средњовековне Србије, Бг 2001; Државност земље Павловића, Бл – Срп. Сар. 2003; Српска административна подела Косова и Метохије у XII веку, Бг 2006; Поседи манастира Хиландара на Косову и Метохији (XII–XV в.), Бг 2006; Земљораднички закон. Средњовековни рукопис, Бг 2007; Захумско-херцеговачка епископија и митрополија од оснивања до краја XIX в., Бг 2009; Српска државност у средњем веку, Бг 2011.

ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија српске историографије, Бг 1999; „М. Благојевић, Биографија и библиографија", Годишњак САНУ, књ. CVII за 2000 (2001); Ј. Мргић Радојчић, „Библиографија радова професора Милоша Благојевића", CCA, 2005, XVII–XXX, 4.

Јелена Мргић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)