Прескочи до главног садржаја

БАЛИСТИ

БАЛИСТИ (алб. Balli Kombëtar: Национални фронт), припадници војнополитичке организације албанских националиста. Основана крајем 1942, окупљала је поседнике (аге, бегове и барјактаре) северне Албаније, делове грађанства и сељаштва, као и припаднике политичких странака националне оријентације. У почетку је организација заговарала борбу са окупатором, али и инсистирала на томе да је треба повести „онда када буде дошло време". Од тог времена успоставила је чврсте везе са политичким круговима у Великој Британији, који су је, мимо ратне стварности и услед њеног антикомунистичког карактера, подржавали и употребљавали и у периоду после завршетка војних операција на Косову и Метохији. Основни циљ организације било је формирање слободне и независне Албаније у чијем би саставу били Косово и Метохија, делови Македоније, Црне Горе и Чамерије. Максималистички национални програм условио је ширење мреже одбора и комитета на цео простор назначене „велике" и „етничке" Албаније, иницирајући терор над неалбанским становништвом. На територијама које је контролисала организација, уз помоћ окупаторских власти, организовала је добровољачке одреде и подржавала напоре окупационих власти да део албанских маса укључи у њихове војне формације. Војне јединице и одбори Бали комбетара били су противтежа народној власти коју је, почев од 1941, организовао НОП. Беспоштедни сукоб са НОВ Југославије и Албаније, принудили су Б. на отворену колаборацију са италијанском окупаторском влашћу (споразум од 15. III 1943). Циљ сарадње, која је поништавала антифашистички и антиокупаторски карактер организације и обесмишљавала њену пропаганду, била је заједничка борба на гушењу и ликвидацији народноослободилачког покрета у Албанији и на просторима под италијанском окупационом управом. После капитулације Италије, Б. су склопили сарадњу са немачким војним и окупационим властима, поставили немачке официре на главне командне положаје у својој војној организацији и додатно се наоружали. Други правац рада био је усмерен ка успостављању помирења и сарадње са ЦК КПА на платформи реализације концепта о Великој Албанији. Током зиме 1943/44. активност балистичке организације интензивирана је на простору Косова, Метохије, Црне Горе и Македоније. У организованом терору над становништвом, обрачунима са партизанским јединицама и сукобима са формацијама Југословенске војске у отаџбини, током 1944. посебно се „истакао" Косовски пук, формиран крајем 1943. Активност балистичке организације настављена је и после ослобођења тих области од немачког окупатора. Побуна у Дреници, напади на Урошевац, Гњилане и Косовску Митровицу, ометање успостављања народне власти, оружани сукоби, диверзије, терор над становништвом и пропагандна активност неки су од облика деловања Б. у периоду од јесени 1944. до пролећа 1945. Размере терора условиле су увођење војне управе на Косову и Метохији и уништење војних формација Б. у пролеће 1945.

ЛИТЕРАТУРА: В. Дедијер, Југословенско-албански односи (19391948), Бг 1949; А. Хадри, Преглед историје Албанаца, Пр 1967; Р. Рајевић, Аутономија Косова. Историјско-правна студија, Бг 1985; Б. Петрановић, Србија у Другом светском рату 19391945, Бг 1992; Ђ. Борозан, Велика Албанија порекло, идеје, пракса, Бг 1995.

Љубодраг Димић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)