БЛАЖЕНЧИЋ, Живојин

БЛАЖЕНЧИЋ, Живојин, ботаничар, еколог, универзитетски професор (Сремска Митровица, 19. VI 1937 – Београд, 28. X 2005). Студирао биологију на Природно-математичком факултету у Београду, а на истом факултету 1974. одбранио докторску дисертацију под насловом „Еколошка студија морфофизиолошких адаптација неких ксерофитних трава (Poaceae) у степским фрагментима Фрушке горе" (1982). На Факултету ветеринарске медицине у Београду изабран за асистента (1962), а потом биран у свим звањима до редовног професора (1986). Од 1991. до одласка у пензију 2002. био је шеф Катедре за хранљиво и отровно биље. Такође, од 1962. био је спољни сарадник Одељења за физиолошку и биохемијску екологију биљака Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић" из Београда. Главне области научног рада биле су: фитоценологија, флористика, идиоекологија, посебно медоносних и зачинских биљака, као и екофизиолошка истраживања карактеристичних биљних врста и заједница на различитим подручјима Србије и бивше Југославије. Био је коаутор универзитетских уџбеника Хранљиво, лековито, отровно и зачинско биље (Бг 1977) са Ј. Даноном, Крмно биље (Бг 2003) са С. Грдовић, као и монографија Биљне заједнице и станишта Старе Планине (Бг 1978), Биљне заједнице североисточне Србије (Бг 1984) и др. Посебно су га интересовале ливадско-пашњачке биљне заједнице и медоносне биљке на њима, као и њихова продукција нектара у циљу унапређења пчеларства. Бавио се и примењеним истраживањима значајним за ветеринарску праксу која су се односила на анализу исхране дивљачи, пчелињу пашу, као и коришћење зачинских биљака у технолошкој обради меса. Посебно је био посвећен истраживањима васкуларних биљака и алги из раздела Charophyta у воденим екосистемима. Самостално и са супругом Јеленом деценијама обављао комплексна ботаничка проучавања водених станишта, а резултати ових научних анализа су незаобилазна основа за сва будућа истраживања слатководних макрофита и алги. Значајан је његов допринос и у реализацији пројекта Вегетацијска карта Србије.

ДЕЛА: „Еколошка студија морфофизиолошких адаптација неких ксерофитних трава у степским фрагментима Фрушке горе", ЗМСПН, 1982, 63; и Ј. Блаженчић, „Фитоценолошка студија заједница Charetum fragilis Corillion 1957 и Chareto-Nitellopsidetum obtusae ass. nova код Плавнице на Скадарском језеру", Гласник Републичког завода заштите природе – Природњачког музеја Титоград, 1983, 16; i J. Blaženčić, „The Floristic Diversity of the Aquatic Plants in the National Parks of Serbia and Montenegro", у: P. Marinković (ур.), „Forest Ecosystems of the National Parks ", Bajina Bašta. Monograph on the subject inclusive of the Conference Report, Belgrade 1997; коаутор, „Red Data List of Charophytes in the Balkans", Biodiversity and Conservation, 2006, 15.

Владимир Стевановић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)