Прескочи до главног садржаја

БАЛЕТ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

001_LICITARSKO-SRCE.jpgБАЛЕТ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА, балетски ансамбл формиран 1950. при Опери Српског народног позоришта у Новом Саду. Састојао се претежно од чланова расформиране фолклорне групе Уметничког ансамбла Централног дома ЈНА у Београду, у којем су стицане и основе уметничке игре. Први шеф, кореограф и педагог била је М. Олењина. Прва представа била је Шехерезада Н. А. Римског Корсакова (25. V 1950. с опером Пајаци), а први самостални балетски дивертисман Шехерезада Н. А. Римског Корсакова, Ноћ на голом брду М. П. Мусоргског и трећи чин Бахчисарајске фонтане Б. В. Асафјева (25. VII 1950). Прва целовечерња балетска представа била је Охридска легенда С. Христића (20. IV 1951). М. Олењина је радила с ансамблом професионално неизграђеним и стога комбиновала класично балетско наслеђе, одломке, краћа дела и фолклор, а балетом Лопов Гаспар Р. Планкета наговестила модерније схватање уметничке игре и поставила темељ репертоарској политици.

002_Baletski-ansambl-SNP.jpg

Све играчке задатке носили су домаћи играчи (В. Блажић, Б. Радак, Ј. Главонић, К. Кузмановски, M. Братоножић, К. Глигорић, С. Израиловски). Кореограф Г. Македонски радио је с кадром пристиглим из Балетске школе (М. Поповић, Д. Рекалић, М. Матић, Е. Марјаш, Ф. Хајек), те поставио и целовечерње класичне балете Лабудово језеро (сматра се прекретницом у развоју Б. СНП), Бахчисарајска фонтана, Ромео и Јулија, Жизела, а делима Симфонија у Ц-дуру Ж. Бизеа, Триптихон П. Коњовића и Човек у огледалу М. Келемена осавременио је репертоар. И. Отрин је дебитовао балетима Паукова гозба Ж. де Вуазена и Демон злата Р. Бручија, а потом поставио и нова класична дела: Пепељуга, Дон Кихот, Шчелкунчик, Есмералда, Враголанка. Дечји балети (Црвенкапа, Петар Пан, Пипи Дуга Чарапа, Вила лутака, Макс и Мориц) репертоарска су специфичност Б. СНП, као и праизвођења савремених балетских дела домаћих и страних стваралаца. Балет Љубав за љубав (1980) Т. Н. Хрењикова (кореограф В. Бокадоро) била је последња балетска премијера у старој згради, а Охридска легенда (13. IV 1981) прва на новој сцени. Балет Грк Зорба М. Теодоракиса, у кореографији К. Симића и са К. Костјуковим у главној улози, постаје 1994. култна представа. Међу играчима који су били чврст ослонац и залог квалитета кад је балет био на успону су и: М. Братоножић, В. Карић, Ј. Михајловић, Ј. Прокић, Т. Мошински, Н. Гарај, И. Грња, Н. Антић, Д. Ђурашевић, С. Стојадиновић, М. Девић, Т. Чебски, Л. Милер, Ј. Сремац; В. Чебски, Б. Курунци, А. Христидис, Ј. Гирба, Ј. Константин, К. Гидеа, Т. Русу, као и педагози Г. Македонски, Р. Пакашки и Љ. Мишић. Б. СНП је остварио многобројна гостовања у земљи и иностранству. Добитник је Октобарске награде града Новог Сада.

ЛИТЕРАТУРА: Љ. Мишић, С. Савић, Б. Ракић, 40 година Балета Српског народног позоришта, Н. Сад 1990; С. Савић, Балет, Н. Сад 1995; В. Крчмар (ур.), Балет. Првих педесет година, Н. Сад 2004; С. Савић, Поглед у назад. Свенка Савић о игри и балету, Н. Сад 2006; Љ. Мишић, Уметничка игра у Новом Саду од 1919. до 1950. године, I део, Н. Сад 2009.

Љиљана Мишић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)