БЛАГОЈЕВИЋ, Павле

БЛАГОЈЕВИЋ, Павле В. М., математичар (Сремска Митровица, 6. VII 1969). Математички факултет универзитета у Београду, смер Теоријска математика и примене, завршио 1994, а магистарске студије, смер Алгебарска топологија, 1996. Докторски рад „Склопивост торусних дијаграма", одбранио 2000. на истом факултету, где је, као асистент, започео каријеру. Од 1998. запослен у Математичком институту САНУ, а од 2008. у звању вишег научног сарадника. Боравио на Универзитету Беркли (САД 2006) и као гостујући професор на Техничком (2010) и Слободном универзитету (2011) у Берлину. Научни рад Б. одликује се употребом метода алгебарске топологије у решавању проблема дискретне и рачунарске геометрије. Резултати од ширег математичког значаја су: решење проблема „Нандакумар-РаманаРао" у равни за k=3, добијено у сарадњи са Имреом Барањијем и Андрашом Сичом (и I. Bárány, A. Szűcs, „Equipartitioning by a convex 3-fan", Advances in Math., 2010, 223), решење Bárány-Larman хипотезе. Тај проблем више од 50 година стар, један од кључних отворених проблема у Геометријској комбинаторици, решен је у сарадњи са Гинтером Циглером. Решење хипотезе има посебан значај јер имплицира низ нових оптималних граница сложености за више класичних проблема у рачунарској геометрији. У часопису Notices of AMS (април 2011) објављен је Циглеров чланак „3N Colored Points in a Plane", посвећен овом резултату.

ДЕЛА: и A. Dimitrijević Blagojević, „Using equivariant obstruction theory in combinatorial geometry", Topology and its Applications, 2007, 154, 14; и S. Vrećica, R. Živaljević, „Computational topology of equivariant maps from spheres to complements of arrangements", Trans. Amer. Math. Soc., 2009, 361; и G. Ziegler, „Tetrahedra on Deformed and Integral Group Cohomology", The Electronic Journal of Combinatorics, 2009, 16, 2, R16; и B. Matschke, G. Ziegler, „Optimal bounds for a colorful Tverberg-Vrecica type problem", Advances in Math., 2011, 226.

Војислав Марић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)