БОЈКО

БОЈКО, властелин (? – ?), прва половина XIV в., западна Македонија. Старији син госпође Данице, властелинке из времена краља Душана, ктиторке цркве Св. Николе у манастиру Љуботен у Скопској Црној гори. У свом ктиторском натпису из 1337. госпођа Даница с поносом истиче да је њен старији син држао Матку, а млађи Дмитар Звечан са Ситницом. Посед властелина Б. могао је обухватати село Матку код Скопља, плодну зараван Стара Матка испод села и омање утврђење (Марков град). Натписи на живопису у Љуботену (1343–1345) су старосрпски, а у олтарском простору су на грчком језику. После Матке Б. је, изгледа, посед, породицу и каријеру стицао јужније, око Преспанског језера. У пећинској цркви Св. Богородице на острву Мали Град на Преспанском језеру у апсиди је сачуван запис на грчком језику из 1345. о осликавању олтара заслугом раба божијег Б. и његове благородне супруге Евдокије са дететом. У време краља Вукашина 1368/69. цркву је надзидао и поново осликао кесар Новак са супругом Кали, сином Амиралом и ћерком Маријом. При томе су сачувани делови првобитног живописа уклопљени у нов иконографски програм. Исти храм и програмска целина указују да је између првог ктитора, властелина Б. и кесара Новака могла постојати породична веза.

ИЗВОРИ: Й. Иванов, Български старини из Македония, София 1970; Г. Томовић, Морфологија ћириличких натписа на Балкану, Бг 1974.

ЛИТЕРАТУРА: И. Ђорђевић, Зидно сликарство српске властеле у доба Немањића, Бг 1994.

Гордана Томовић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)