БАРАЊСКА ЖУПАНИЈА

БАРАЊСКА ЖУПАНИЈА, управна област у Краљевини Мађарској, која је основана у XI в. Протезала се од планине Мечек ка југу испод Драве, те су у њен састав улазили и данашњи Осијек, Нашице, Подгорач итд. Седиште жупана био је Барањавар (данашњи Брањин Врх, Хрватска), одакле потиче и име жупаније. Касније je територија Б. ж. постала посед бискупије у Печују, а центар жупаније Печуј. Од 1541. била је под османском влашћу (припадала је Мохачком санџаку), од које се ослободила 1689. До нове промене њених граница дошло је 1919. У периоду 1919–1920. три четвртине њене територије окупирала је српска војска. На тој области створена је краткотрајна Српско-мађарска барањска република. По одлукама Тријанонског мира јужне области жупаније (1.147 км²) припале су Краљевини СХС, а северозападни део (3.943 км²) остао је у оквирима Мађарске.

ЛИТЕРАТУРА: G. Kristó, A vármegyék kialakulása Magyarországon, Budapest 1988.

Золтан Ђере

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)