БИРАЧКО ТЕЛО

БИРАЧКО ТЕЛО, укупност грађана који имају бирачко право. Састав б. т. зависи од прописа којима се утврђује ко је носилац бирачког права. Бирачко право се прогресивно увећавало захваљујући политичким борбама које су се водиле у XIX в., тако да је постало опште. То ипак не значи да га имају сви грађани у држави. За његово уживање тражиле су се одређене квалификације које су се најчешће сводиле на држављанство, пунолетство и пословну способност. У Србији је бирачко право било ограничено све до II светског рата. Старосни цензус за његово уживање износио је 21 годину, с тим што су активни официри, подофицири и војници под заставом били лишени бирачког права, док је о „женском праву гласа" требало да реши закон који никада није био донесен (члан 70. Устава Краљевине Југославије из 1931). Уставом ФНРЈ из 1946. предвиђено је (члан 23. став 1.) да „сви грађани, без разлике пола, народности, расе, вероисповести, ступња образованости и места становања, који су навршили 18 година старости, имају право да бирају и да буду бирани у све органе државне власти". Према Уставу Републике Србије из 2006. „сваки пунолетан, пословно способан држављанин Републике Србије има право да бира и да буде биран" (члан 52. став 1.). У Републици Србији б. т. је почетком 2008. обухватало 6.723.762 бирача. Б. т. има централно место у функционисању политичких институција после проглашења начела народне (грађанске) суверености. Оно постаје први и најважнији државни орган јер је његова воља одлучујућа, а из његовог избора произилазе, непосредно или посредно, сви други државни органи.

ЛИТЕРАТУРА: С. Јовановић, Држава, Бг 1936; Д. Продановић, Избори за централно представничко тело, Бг 1968; М. Н. Јовановић, Изборни системи, Бг 1977; Група аутора, Избори у условима вишестраначког система, Бг 1990.

Ратко Марковић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)