БОРИС

БОРИС, кан и кнез Бугарске, (? – ?, 2. V 907), владао 852–889. Почетком његове владавине покрштавање Бугара постало је тачка сложеног и оштрог сукоба Рима, Цариграда и Ахена. После Б. приближавања Лудвигу Немачком уследио је војни поход Византије, па је Б. напустио савез са Источном Франачком и прихватио да га крсте мисионари из Цариграда (864). Добио је име Михајло по византијском цару који му је постао кум, односно духовни отац. Покрштавање Бугара наишло је у редовима бојара, склоних својој старој паганској вери, на отпор који је Б. угушио. Питање црквене јурисдикције над архиепископијом Бугарске постало је предмет спора римског папе и цариградског патријарха, а решено је на сабору у Цариграду 869/70. у корист патријарха. После сабора у Цариграду 879/80, архиепископија Бугарске постала је аутокефална. Б. је 885/86. прихватио Климента, Наума, Ангеларија и друге ученике Кирила и Методија, који су били прогнани из Моравске. Под његовом заштитом они су у Бугарској утемељили словенску (старобугарску) хришћанску културу, са најзначајнијим средиштима у Преславу и Охриду. Б. је био заштитник цркве а предање га слави као значајног задужбинара. Повукао се са престола и замонашио 889, али се 893. на кратко вратио на власт да би сузбио профраначку владу и нову паганску реакцију свог сина и наследника Владимира. Исте године сазвао је црквени и народни сабор у Преславу, на којем се одрекао власти у корист најмлађег сина Симеона, и прогласио језик већинског словенског становништва своје државе као званични богослужбени. Б. је с Владимиром на челу упутио један неуспешан поход на Србију, а рат је завршен склапањем мира Б. и Мутимира недалеко од Раса (поход се датира различито, 853/54, 869/70. или око 880). Православна црква га слави као светитеља 2. маја.

ЛИТЕРАТУРА: В. Гюзелев, Княз Борис Първи, София 1969.

Срђан Пириватрић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)