Прескочи до главног садржаја

БЕШКА

БЕШКА, село у североисточном делу Срема, на јужним обронцима Фрушке горе. Окружују је плодна земљишта по чему се разликује од већине фрушкогорских насеља. Уз село пролази пруга Нови Сад Београд, док га путеви истог правца мимоилазе стари пут Београд Нови Сад је 4 км западно, а нови 1 км источно од села. Кроз село пролазе локални путеви правца исток--запад, који га повезују са околним селима, којима је Б., као највеће насеље, локални гравитациони центар. Општинско средиште Инђија удаљено је 12 км, Нови Сад 31 км, а Београд 55 км. Савремено село први пут се помиње 1702. Било је типично аграрно насеље, до којег су од 60-их година XX в. допрли гравитациони утицаји Београда и Новог Сада. Од тада је већи део активног становништва оријентисан на неаграрна занимања, највише на индустрију, саобраћај, трговину, а запошљава се ван села, највећим бројем у Новом Саду, мање у Београду и Инђији. Ван села ради две трећине радника. Раније је Б. имала крстасту основу, која је трасирањем нових улица поремећена, али је густина градње још увек мала. У Б. је 2002. живело 6.239 становника, од којих 76,4% Срба. Северно од Б., на северној падини Фрушке горе и уз корито Дунава, смештено је туристичко насеље са око 400 викенд кућа и хотелом.

Слободан Ћурчић

На локалитету Брест код Б. откривена је римска биритуална некропола: 22 гроба са спаљеним и 81 гроб са инхумираним покојницима. Гробови са спаљеним покојницима су без урне, једноставне форме, с делимично запеченим странама (тип Мала Копашница Сасе III). Повезује се с локалном популацијом панонског и келтског порекла. Ови гробови представљају старију фазу сахрањивања на некрополи и датују се у период од II в. до прве трећине III в. Насеље, које се налазило на простору суседног Крчедина, напуштено је око 230. због „Кипријанове" куге, али су насеље и некропола обновљени крајем III в. Већина покојника једноставно је укопана у земљу, без гробне архитектуре и са сиромашним прилозима. Сахрањене су породице војника (riparensi, foederati) или германских насељеника (lаeti) повезаних са оближњим касноантичким утврђењем у Чортановцима. Насеље и некропола трају до око 375. Најзначајнији налаз на некрополи је гробница с фрескама с почетка IV в. На ужим странама осликани су упокојени брачни пар и три Мојре, а на дужим рајски перивој с лозом и пауновима и персонификације годишњих доба. Ова потоња слика означава принцип понављања сезонских циклуса и идеје вечности. Фреске су изложене у Музеју Војводине у Новом Саду.

Александар Јовановић

ЛИТЕРАТУРА: М. Манојловић Марјански, Римска некропола код Бешке у Срему, Н. Сад 1987; Р. Давидовић, Општина Инђија географска монографија, Н. Сад 1988; С. Ћурчић, Насеља Срема географске карактеристике, Н. Сад 2000.

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)