БОРЂЕЈ

БОРЂЕЈ, касноантичко утврђење код Неготина. Мањим археолошким истраживањима откривен је президијум (praesidium), који се састојао од високе куле подигнуте на четири ступца (тетрапилон) и бедема који оивичава кулу. Ступци су масивни, квадратне основе (1,9 х 2 м), зидани с редовима опека и камена. Слично је зидан и бедем који опкољава тетрапилон; његова дебљина 1,8 м, а оивичени простор је 19,6 х 19,6 м. Ово утврђење се датује у IV в., на шта указују карамичке посуде, лампе, кестасте фибуле, новац из времена Константина до Валенса и бројне опеке са жиговима од којих су најчешћи: D(acia) R(i)P(ensis), AQUIS, DIERNA. Утврђење је запуштено након провале Гота око 380. Током VI в. утврђење је обновљено додавањем још једног спољног зида, те је тако објект у овом периоду имао димензије 36 х 36 м. Из овог периода потичу керамичке посуде, амфоре и новац из времена Јустинијана.

ЛИТЕРАТУРА: А. Цермановић Кузмановић, С. Станковић, „Борђеј – касноантичко утврђење", ЂС, 1984, II.

Александар Јовановић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)