БОЈОВИЋИ, Вуксан и Ђека

БОЈОВИЋИ, Вуксан и Ђека, прваци Васојевића (Трешњево код Андријевице, прва деценија XVIII в. – ?). Отац Бојо је био кнез и родоначелник познатог братства Бојовићи у Црној Гори и Србији. Вуксан је био васојевићки војвода, а Ђека кнез. Предводили су Васојевиће из долине Лима у вријеме рата Аустрије, Русије, Венеције и Турског царства 1736–1739. Када је Аустрија позвала пећког патријарха Арсенија Јовановића IV Шакабенту да покрене српске народне прваке на устанак против Турске, Б. су се одазвали том позиву и у борбама 1737/38. предводили одред Васојевића од 200 војника. Заједно с Ашанима, Шекуларцима и брдским племенима, које је предводио губернатор Куча и осталих племена Брда, војвода Радоња Петровић, учествовали у разбијању турске власти у Бихору, Бијелом Пољу, на Пештери, Сјеници, све до планина Јелице, Јавора и крајева око Западне Мораве. С осталим брдским главарима били су потписници меморандума који су предали у селу Тешици код Ниша главнокомандујућем аустријске војске генералу грофу Секендорфу 24. VII 1738, а у којем су истакли услове под којима ће се борити против Турака на страни цара Аустрије. Тијесно су сарађивали с патријархом Арсенијем Јовановићем IV Шакабентом и лијепо га примили с пратњом када је побjегао из Пећи у Шекулар и Васојевиће у августу 1737. У походу пећког Ходаверди-паше на Васојевиће и Србљаке 1738, када им се свирепо светио за учешће у устанку, убијајући људе, разарајући насеља и прогонећи народ у Метохију, по свему судећи, тада су и Б., на превару, пали у руке Турака и касније били обjешени у Пећи, односно Скадру. У традицији постоји више верзија о њиховом погубљењу, а као могуће године њихове смрти помињу се 1738, 1741, 1742. и 1756.

ЛИТЕРАТУРА: М. Костић, „Устанак Срба и Арбанаса у Старој Србији против Турака 1737–1739. и сеобе у Угарску", Гласник Скопског научног друштва, 1930, VII–VIII; Р. Вешовић, Племе Васојевићи, Сар. 1935; Р. Петровић, Племе Кучи 1684–1796. године, Бг 1981; М. Дашић, Васојевићи од помена до 1860. године, Бг 1986; Б. Лалевић, И. Протић, Васојевићи у црногорској граници, Андријевица 1991; М. Цемовић, Васојевићи, Бг 1993.

Миомир Дашић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)