БЕЛЕШИНА

БЕЛЕШИНА (Calamagrostis), високе бусенасте траве из фамилије Poaceae. Ризом им је снажан са дугим изданцима. Стабло високо 0,5–1,5 м, на врху са класовима сакупљеним у велике густе или растресите метличасте цвасти дугачке и до 40 цм, које по плодоношењу постају беличасте или бледожућкасте (отуд име). Плеве су ланцетасте и дуже од плевица. Доња плевица им је опнаста, изразито дужа од горње са осјем. Листови су оштри, чврсти, дугачки, равни или незнатно ужљебљени, широки до 1,5 цм. Неке врсте по хабитусу и цвастима подсећају на трску. Настањују отворена станишта, ободe шума и прогалe, обале река и потока на различитим подлогама од равничарских до високопланинских предела. Често граде чисте састојине. Род обухвата око 120 врста распрострањених претежно у умереном појасу читавог Холарктика. У Европи има око 20 врста, а у Србији шест. Најчешћа врста у Србији је C. еpigeios, која расте на ободима шума, шумским пожариштима од низија до субалпијског појаса. Остале врсте у Србији су: лажна трска (C. pseudofragmites), длакава б. (C. villosa), копљаста б. (C. lanceolata), шумска б. (C. arundinaceae) и планинска б. (C. varia).

ЛИТЕРАТУРА: Е. Вукићевић, „Род Calamagrostis Adans.", у: М. Јосифовић, (ур.): Флора СР Србије, 8, Бг 1976; G. C. S. Clarke, „Calamagrostis Adanson", у: T. G. Tutin, et al. (eds.), Flora Europaea, 5, Cambridge 1980.

Владимир Стевановић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)