БЛАШКОВИЋ, Ласло

БЛАШКОВИЋ, Ласло, књижевник (Нови Сад, 25. VI 1966). Дипломирао на групи југословенске књижевности и српскохрватског језика на Филозофском факултету у Новом Саду. Радио као секретар ДКВ, уредник часописа Поља (2000–2007), а сада је директор Културног центра Новог Сада (од 2009). Својом поезијом Б. истражује изражајне могућности језика, и то пре свега асоцијативног и фонолошког поигравања речима. Таквим поступцима Б. у постмодернистичком контексту реактуелизује надреалистичку поетику, а наглашавањем употребе тропа непрестано прикрива предмет поетског говора (Црвене бригаде, Н. Сад 1989; Животи бацача коцке, Бг 1997; Жене писаца, Вш 2006). Сличан поступак аутор је применио и у романескној прози, настављајући у том погледу искуство О. Давича и Р. Константиновића, али је боље резултате постигао у делима која конкретније одређују јунака, време и простор догађања. Тако ће у роману Мртва природа са сатом (Бг 2000) приповедно поигравање засновати на подацима о сликару Богдану Шупуту, у Адамовој јабучици (Бг 2005) о књижевницима Александру Тишми и о свом оцу, песнику Ласлу Блашковићу. Један од језички инвентивнијих писаца постмодернистичке поетике.

ДЕЛА: песме: Гледаш, Н. Сад 1986; Златно доба, Н. Сад 1987; Ритам-машина, Н. Сад 1991; Јутарња даљина, Н. Сад 2002; романи: Имењак, Н. Сад 1994; Свадбени марш, Бг 1997; Мадонин накит, Бг 2003; Турнир грбаваца, Бг 2007. есеји: Крај цитата, Н. Сад 2007; приповетке: Прича о малаксалости, Бг 2010.

ЛИТЕРАТУРА: Г. Божовић, Поезија у времену, Пг 2000; М. Пантић: „Песник дугог даха", Данас, 9-10.XI 2002; И. Негришорац, „Језичка инвенција и наративна структура, ЛМС, мај 2006; Д. Белеслијин, „И би прича", ЛМС, октобар 2010.

Иван Негришорац

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)