БАЛНЕОЛОГИЈА

БАЛНЕОЛОГИЈА (лат. balneum: купаоница; грч. lgo": реч, говор), наука која се бави утицајем природних фактора на здравље људи у бањама и климатским местима. Проучава коришћење многобројних природних фактора, међу којима су најважнији: минералне воде, гас, пелоид (блато) и природно окружење. Природна лечилишта се користе за превенцију и лечење хроничних болести: реуматизма, кардиоваскуларних болести, бронхитиса и астме, дигестивних и гинеколошких болести и стерилитета, малокрвности, дијабетеса, нефропатије, кожних болести и др. Минералне воде се пију директно са извора, користе у базенима за купање, у којима, поред хидротерапије, благотворан утицај имају сумпор и угљендиоксид. У радиоактивним бањама се користи радон (Нишка бања). Од гасова се највише примењује CO2, у базенима, посебним кадама (Бујановачка бања) или поткожним инјекцијама. Минералне воде су велико богатство Србије и постоје многобројне фабрике минералне воде (буковичка вода „Књаз Милош", бујановачке „Хеба" и „Прохор Пчињски", врњачка „Врњци", „Пролом" Пролом бање и др.), које се обилно користе код нас и у свету. Те воде су атестиране у погледу садржаја минерала, тврдоће воде, те на хемијску и бактериолошку исправност. Лековито блато, пелоид, чест је лек за разне болове у зглобовима и мишићима код повреда, хроничног реуматизма и др. Бање у Србији су донекле специјализоване: Врњачка бања за гастроентерологију и хепатологију, Нишка бања за реуматизам и кардиологију, Пролом бања за бубрежну литијазу, Бујановачка бања за лечење помоћу CO2 и пелоида, Ковиљача и Рибарска бања за реуматизам, Сокобања за хронична плућна неспецифична обољења, Озрен за туберкулозу, Ивањица за анемије, Гамзиград за периферна васкуларна обољења, Златибор за болести штитњаче и гојазност (програм „Чигота"), Златар за рекреацију и кардиоваскуларна обољења, Копаоник, Тара и Дивчибаре за рекреацију итд. Те бање и климатска лечилишта, поред великих паркова, стаза за шетање, грађевинских објеката за смештај и лечење, имају и многе друге садржаје: базене за купање, гимнастичке сале, ресторане, тв сале, игралишта, евентуално ски стазе, као и стручни здравствени персонал за стационарну и поликлиничку службу. Хронични болесници доласком у бању не прекидају своју редовну терапију, а за њих је пре почетка физикалне и дуге терапије потребно одредити здравствено стање, потом га систематски пратити, што подразумева да бања има адекватну опрему и приручну биохемијску лабораторију. Дужина боравка у бањама и климатским лечилиштима је обично три недеље, а ефекти лечења испољавају се нешто касније.

Срећко И. Недељковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)