БАЈКИЋ, Велимир

БАЈКИЋ, Велимир, правник, банкар, универзитетски професор (Велико Градиште, 20. II 1875 – Буенос Ајрес, Аргентина, 17. II 1952). Правни факултет Велике школе завршио у Београду. У Минхену је 1903. стекао докторат економских наука. Изабран је за доцента на ПФ-у у Београду за предмете Наука о финансијама и Статистика. Када је постављен за директора Народне банке, дао је оставку на доцентуру да би се касније вратио каријери наставника. Био је директор и професор Трговачке школе у Битољу, а током I светског рата, у периоду 1916–1919, предавао је економске предмете у школи за српске ђаке у Екс ан Провансу. За редовног професора на ПФ-у у Београду изабран је 1920, али се убрзо вратио привредним и берзанским пословима. До 1941. је био директор банке, директор концерна „Бата" за Србију, као и заступник „Стандард оила" и „Шела" и власник издавачких предузећа. Био је члан српске делегације на мировној конференцији у Паризу 1919, те финансијске секције и саобраћајне секције Друштва народа. За помоћника министра финансија изабран је 1919. Био је главни уредник листа Народно благостање. Његови радови су претежно из области финансија, монетарне политике и историје српске трговинске политике. Посебну пажњу је посветио питању мораторијума и акционарским друштвима.

ДЕЛА: Историја српске трговинске политике, Бг 1902; Ликвидација мораторијума са пројектом Закона о ликвидацији мораторијума и таблицом продужених рокова, Бг 1913; Критичке студије о нашим ратовима 1912, Бг 1914; Monnaies, Banques et Bourses en Sеrbie, Paris 1919; Акционарска друштва и право надзора министра трговине и индустрије, Бг 1926.

ЛИТЕРАТУРА: С. Димитријевић, Страни капитал у привреди бивше Југославије, Бг 1956; Љ. Трговчевић, Научници Србије и стварање југословенске државе 1914–1920, Бг 1987.

Љубица Кандић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)