БАЉИВИ, Ђуро

БАЉИВИ, Ђуро (Baglivi, Giorgio), лекар, универзитетски професор (Дубровник, 8. IX 1668 – Рим, 15. VI 1707). Пореклом је из дубровачке породице Армено, а у Леће (јужна Италија) дошао је као петнаестогодишњак. Студирао медицину у Напуљу, а усавршавао се у Салерну, Падови и Болоњи. После тога трајно се настанио у Риму. Професор хирургије и анатомије на Универзитету La Sapienza у Риму постао 1697. Био члан Краљевског друштва, Аркадије и Леополдинске академије. Лечио је папе Иночентија XII и Климентија XI. Био је савременик великог научника Марчела Малпигија, с којим је сарађивао. Његово име било је познато изван европских граница, па су му се чак и Арапи захваљивали на помоћи. Написао је више медицинских дела. Бавио се физиологијом и патологијом и придавао изузетан значај живим влакнима. У клиничку праксу увео је непосредно посматрање болесника уз умерену употребу лекова. Проучавао је и грађу и функцију мишићних влакана. Барокно свестран, био је и нумизматичар, сеизмолог и песник. Објављивао радове из зоологије, минералогије, географије. О његовом животу и раду писало је више аутора (А. Кастиљони, М. Д. Гермек, У. Стефанути, А. Тоскано и др.).

Љиљана Гојковић-Букарица

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)