Д.

И поред критика из одређених кругова, сточарски завод је добро пословао и стекао велик углед. Просечно годишње у Д. (и одељцима у Љубичеву, Шапцу и Белој Реци) било је коњских грла око 500, говеда 250, оваца 200, коза 20, свиња 300, живине 400. Најбољи резултати постигнути су у гајењу говеда, што се манифестовало 1912. приликом куповине расплодних бикова сименталске расе за раздавање народу. Уочи рата Завод је израстао у велику и модерну установу. У рату је тешко страдао. Уочи повлачења војске 1915. сва крупна и ситна стока је распродата и раздата народу, док је део пунокрвних пастува и кобила управа покушала да спасе. То међутим није успела, све је на путу за Албанију пропало. Уништени су сав сточни материјал, стаје и остали материјал.

Након I светског рата, у 1920. од Д. се одваја Љубичево (с Белом Реком и пастувским стаништем у Шапцу) и поново се успоставља државна ергела. Сточарски завод је укинут 1922. и основано је Угледно државно пољопривредно добро (п. д.) Д., које је наследило Завод с готово свим његовим функцијама. Било је то једно од пет угледних државних добара основаних сходно закону по којем се сва добра и економије до тада под управом Министарства пољопривреде и вода претварају у угледна добра, која ће управљати самостално, по начелу приватних газдинстава. Д. је тада имало 1.170 ха земље и 340 грла крупне и ситне стоке. Уз још три угледна добра, ових осам државних п. д. (с укупно 77.500 ха земљишта), уз још 7 ергела, 151 расадник и разне пољопривредне станице, чинило је државни сектор у пољопривреди. Обнова је ишла споро и тешко. Године 1925. оснива се при п. д. Агро-ботанички одсек, који се касније премешта у Крушевац. У периоду 1928--1935. земљишни фонд се смањује на 803,41 ха на рачун одузимања земље која су извршиле општине Ћупријска, Остриковачка и Супска. Задатак постављен Законом из 1922 (да све расходе сем личних покрива из прихода) остварен је тек 1930, када п. д. постаје својина Моравске бановине. Почетком 1934. новим правилником Д. је постало бановинско -- Угледно п. д. Д. Моравске бановине. Предвиђено је да из његовог чистог годишњег прихода 50% припада бановинској каси, а 50% са буџетским уштедама за ту годину припада фонду п. д. за обезбеђење од елементарних непогода, помора стоке и за инвестиционе радове.

Сматра се да је документација о међуратном периоду Д. уништена када је већ под партизанском влашћу стрељан Украјинац Квасневски. Било је негативних појава (извор поклона за властодршце и богаћења за управнике), али је забележено да су и у овом периоду остваривани успешни резултати. Неки од њих везани су за име Павла Квакана, доктора агрономије, који је у периоду 1927--1934. три пута радио у Д., и истакао се у производњи шећерне репе за шећерану у Ћуприји и огледима с хибридним кукурузом. По одласку из Д. Квакан је остварио успешну универзитетску каријеру у Загребу. Уочи II светског рата Д. је имало 803 ха и давало је добре резултате и у ратарству и у сточарству.

За време II светског рата Д. је тешко страдало, као и остала п. д., па је њихов рад практично обустављен. У 1946. Д. је национализовано на основу Закона о национализацији приватних привредних предузећа од 1946. Током 1945. и 1946. п. д. су оснивана као државна предузећа, а од 1950. прешла су у друштвену својину. Њихов земљишни фонд увећаван је и поделом земље из аграрних реформи 1945. и 1953. Увођење новог система награђивања средином 1950-их довело је до пораста продуктивности у једном броју п. д., између осталог и у Д. Укључивши прераду а затим и промет пољопривредних производа, односно интегрисањем пољопривредних и индустријских предузећа, нека добра су почев од 1957. прерасла у пољопривредне (пољопривредно-индустријске) комбинате. Тако је створен и ПИК „Поморавље", у чијем саставу су, поред Д., били и: „7. јули" и Бонбонара из Параћина, „Јухор" из Јагодине, Шећерана, Кексара, „Напредак" из Ћуприје. Године 1985. у састав СОУР ПИК „Поморавље" ушао је, недуго по оснивању -- „Помекс" („Поморавље експорт-импорт") из Ћуприје, и то као ОУР „Поморавље промет". У аферама с издавањима меница, крајем 1980-их отпочео је пад „Помекса", али је Д. остало ван тих догађања. На почетку транзиционог периода запошљавало је око 300 радника и имало добре услове и перспективе за даљи развој. Међутим, већ крајем 1990-их почело је да остварује губитке.

Током НАТО агресије 1999. Д. је бомбардовано шест пута. Претрпљена је велика материјална штета, али Д. је наставило пословање са знатно умањеним капацитетима и бројем запослених, који се с више од 300 спустио на око 200. Опадање производње и перформанси настављено је у наредним годинама. У 2011. „Тргопромет" а. д. Краљево стекло је 100% власничких удела, односно оснивачких права и удела над привредним друштвом ППД Д., чиме је „Тргопромет" стекао статус матичног правног лица, а ППД Д. статус зависног правног лица. У 2013. Д. се нашло пред стечајем. Он је избегнут на почетку 2014, на основу Плана реорганизације, али је потом Д. приватизован. У марту 2018. фирма из Турске „О-П група агро" узела је у закуп на 10 година п. д. Д. и у њему отворила фарму јуница. Почетни капацитет фарме је 1.000 грла. Изграђено је и биогасно постројење. Производи фарме треба да буду пласирани на турско, затим и на кинеско тржиште.

ИЗВОР: Статистички годишњак Краљевине Србије, 1900, Бг 1904.

ЛИТЕРАТУРА: M. Н. Лукићевић, „Из историје наше Државне ергеле", Тежак, 1910, 51; М. Миљковић, „Добричево", „Љубичево", Тежак, 1925, 52; Д. Јовановић, Аграрна политика, Бг 1930; Ђ. Ђорђевић, „Бановинско угледно пољопривредно добро Добричево", Пољопривредни гласник, 1940, 20, 2; Д. Булић, М. Милачић, На Морави Ћуприја, Ћуприја 1977; Ф. Каниц, Србија земља и становништво, I, Бг 1987; И. Биршић, „Агроном проф. др Павао Квакан", Подравски зборник, 2008, 34; М. Јовановић, „Национализација имовине у Моравском округу (срезу Светозарево) 1946--1962", у: Национализација имовине у Моравском округу (срезу Светозарево) 1946--1962, Јаг. 2014; Б. Миљковић Катић, Пољопривреда Кнежевине Србије (1834--1867), Бг 2014; С. П. Милошевић, Аграрна политика у Југославији (1945--1953), докторска дисертација, ФФ, Бг 2015; Г. Гарић Петровић, Пољопривреда Србије од 1878. до 1912. године, докторска дисертација, Ниш 2016; „Дужности особља управе Државног сточарског завода у Добричеву", Мешовита грађа, 2017, 38; Д. Стаменковић, „Прелепа Добрила", https://dusanstamenkovic.com/2017/04/13/prelepa-dobrila/ (26. VI 2020).

Р. Буквић