Прескочи до главног садржаја

ДОЛИНАР, Лојзе

ДОЛИНАР, Лојзе, вајар, ликовни педагог (Љубљана, 19. IV 1893 -- Ичићи код Опатије, 9. IX 1970). Завршио Вајарски одсек Уметничко-занатскe школe у Љубљани 1910, код проф. А. Репича, а потом студираo вајарство на академијама у Бечу (1910--1911, проф. Ј. Милнер) и Минхену (1911--1913, проф. Г. Милер). Већ од својих првих колективних (Блед, 1911) и самосталних изложби (Љубљана, 1923) скреће пажњу ликовне критике. Године 1920. боравио је у САД, где је сарађивао са вајарком М. Хофман. Поред израде портрета и јавних споменика, бавио се архитектонском пластиком, за коју је награђен на Међународној изложби декоративне уметности у Паризу (1925). Осим у Љубљани, Д. дела из овог домена налазе се углавном у Београду, попут радова за здања некадашње Јадранско-подунавске банке (1921--1922) и Министарства саобраћаја (1929--1931). У Београд се пресељава 1932, а од 1946. до 1959. био је професор вајарства на београдској Ликовној академији. За дописног члана САЗУ изабран је 1953, а за редовног 1970. У Крању је 1966. отворена Галерија „Долинар" са његовим скулптурама, заједно са новим атељеом. Д. дела стварана су у духу различитих видова реализма, од поетског до социјално ангажованог, сецесије, као и експресионизма мештровићевског типа. Наглашена склоност ка стилизацији временом се губи у корист пуних, сведених облика, аналогно модернистичком редуктивизму. Извео је коњаничке споменике Краљу Петру I (1931) и Краљу Александру I (1940) у Љубљани, споменик Стјепану Митрову Љубиши у Будви (1933--1935), споменик палим ђацима војницима у Скопљу (1935). На врху Игумановљеве палате у Београду постављена је композиција Сима Игуманов са сирочићима (1938). У послератном периоду урадио је јавне скулптуре и споменике посвећене Револуцији у Београду (У нови живот, Обнова, 1948--1949), Краљеву (1946--1950), Пријепољу (1950--1953) и Крању (1959--1961). Значајним делима портретне уметности припада и десет херми музичких стваралаца у Љубљани (1927--1938). Одликован је Орденом Легије части (1933, за споменик Ламартину) и Орденом рада I степена (1958). Добитник је Прешернове награде (1969) за изложбу одржану у Љу-бљани претходне године.

ЛИТЕРАТУРА: Š. Čopić, Lojze Dolinar, Ljub. 1985; Š. Čopić, B. Ilich Klančnik, Lojze Dolinar 1893--1970, Ljub. 1997.

В. Грујић