ДРУШТВО ЛЕКАРА ВОЈВОДИНЕ

ДРУШТВО ЛЕКАРА ВОЈВОДИНЕ, основано као Друштво лекара Баната, Бачке и Барање у оквиру Српског лекарског друштва, на оснивачкој скупштини новембра 1919. у Београду којом је председавао др Радивој Симоновић (Сомбор). Тада је одређено да седиште Друштва буде у Новом Саду, а први председник био је др Лазар Марковић. Следећа скупштина Друштва одржана је у Великом Бечкереку (Зрењанину) септембра 1921, када је за председника изабран др Јован Ненадовић. Чланови скупштине донели су одлуку да се у Друштво могу примити колеге различитих националних мањина ако су се определили за држављанство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

После II светског рата у Српском архиву објављен је Правилник подружница СЛД који је прецизирао услове за формирање подружница на територији НР Србије. Оснивачка скупштина Подружнице СЛД за Војводину са седиштем у Новом Саду одржана је септембра 1946, а уз присуство делегата из целе Покрајине. За првог председника изабран је управник Главне покрајинске болнице др Радивој Каленић. Изабрани су и потпредседник -- др Нестор Теодоровић и секретари др Миле Геретовић и др Ратко Замуровић. Одлуком Министарства народног здравља и Повереништва за народно здравље Покрајине од априла 1947, Подружница је добила службене просторије и отпочела с радом. Поред Зрењанина, који је формирао подружницу још априла 1946, основане су подружнице у Суботици, Сенти, Сремској Митровици, Сомбору и Панчеву. На наредној скупштини септембра 1947. донета је одлука о проширењу Управног одбора следећим члановима: др Бора Дрндарски, др Алојз Ребец, др Никола Вујић, др Мара Огњановић и др Александар Поповић. На тој скупштини се покреће иницијатива да се почне са издавањем часописа за Војводину, а по угледу на Српски архив који је издавало СЛД. Иницијатор је био шеф I хируршког одељења Главне покрајинске болнице др Владимир Јаковљевић. Први број часописа Медицински преглед изашао је јуна 1948. Поред издавачке делатности, Управни одбор је радио на окупљању чланова путем стручних састанака. Прва специјалистичка секција основана је 1952. као Секција за радиологију и нуклеарну медицину. Затим су основане 1955. Фтизиолошка секција; 1957. Педијатријска секција; 1961. Интернистичка секција, Гинеколошко-акушерска секција, Хируршко-анестезиолошка секција, Офталмолошка секција, Секција медицине рада; 1962. Стоматолошка секција, Канцеролошка секција; 1964. Геријатријска секција; 1965. Секција спортске медицине; 1966. Секција опште медицине, Секција саобраћајне медицине и Секција за физикалну медицину и рехабилитацију итд. СЛД (основано 1872) у свом програму од оснивања као основни задатак има стручно усавршавање лекара, а та традиција се преноси и на ДЛВ. Покрајински одбор СЛД је фебруара 1976. прерастао у Друштво лекара САП Војводине. На скупштини је усвојен Статут у којем је назначено да је ДЛВ саставни део СЛД. У том периоду на територији Војводине било је 15 подружница и 19 специјалистичких секција.

Након оснивања Медицинског факултета у Новом Сaду 1960. Друштво у целини добија нове садржаје рада. Године 1990. Друштво се региструје као Друштво лекара Војводине Српског лекарског друштва и под овим називом и данас функционише. Иако су се називи Друштва мењали, степен широке аутономије постоји до данашњих дана. Друштво функционише на делегатском принципу, како у односу на подружнице у Војводини (19), тако и у односу на СЛД. Циљ Друштва је континуирано стручно усавршавање својих чланова и примена савремених научних достигнућа у свакодневној медицинској пракси. Усавршавање се одвија кроз стручне састанке специјалистичких секција и подружница где предавачи добијају уверења о одржаном предавању, а слушаоци уверење у присуствовању на састанку.

ИЗВОР: https://dlv.org.rs/o-nama/istorijat/, приступљено 16.VII 2019.

С. Миловановић