Прескочи до главног садржаја

ДОЖА, Ђерђ

ДОЖА, Ђерђ (Dózsa György; Gheorghe Doja), племић, вођа устанка (Далнок, Румунија, 1470 -- Темишвар, 20. VII 1514). Пореклом је био Секељ (Сикулац) из Ердеља, а припадао је нижем угарском племству и почетком XVI в. обављао војну службу у Београду. Када је по овлашћењу добијеном од римског папе Лава Х острогонски надбискуп Томаш Бакоц позвао своје вернике у крсташки рат против Османлија (9. IV 1514), поставио га је 24. априла за команданта војске крсташа (куруца). У ову војску масовно су ступали наоружани сељаци, чиме су били угрожени економски интереси угарских земљопоседника. Убрзо пошто је Д. из Пеште повео групу од око 15.000 крсташа према османској граници (9. маја), надбискуп Бакоц је под притиском угарских барона повукао позив за мобилизацију (15. маја). По многим жупанијама окупљале су се племићке војске, које су разоружавале сељаке и приморавале их да се врате кућама. Једну од таквих војски, којом су заповедали тамишки жупан Иштван Батори и чанадски бискуп Миклош Чаки, поразили су 24. маја у близини Нађлака Д. крсташи. Огорчени сазнањем да је краљ Владислав II наредио да се крсташка војска распусти и уверени да закључивањем мира с османским султаном Селимом I барони издају хришћанство, после битке спалили су на ломачи чанадског бискупа и неколико заробљених племића. Током јуна устанак се распламсао широм Угарске, захватајући и области настањене српским становништвом (Срем, Бачка, Банат, Поморишје). Устаници нису имали јединствену команду, а највеће успехе остварили су Д. крсташи. Пошто су заузели Липову и Шољмош, 13. јуна започели су опсаду Темишвара. Пред зидовима овог града ердељски војвода Јанош Запоља нанео им је 15. јуна одлучујући пораз. Д. је заробљен и с најближим сарадницима погубљен на изузетно суров начин.

ИЗВОР: A. Fekete Nagy et al., Monumenta rusticorum in Hungaria rebellium anno MDXIV, Budapest 1979.

ЛИТЕРАТУРА: P. Engel, The Realm of St. Stephen: A History of Medieval Hungary, 895--1526, London 2001.

Н. С. Шулетић