ДАЊИ, Магдолна

ДАЊИ, Магдолна (Danyi Magdolna), песник, критичар, универзитетски наставник (Палић, 10. XI 1950 -- Палић, 10. XI 2012). Дипломирала 1980. на Филозофском факултету у Новом Саду, магистрирала у Билефелду са темом о Полу Целану (Paul Celan (metaforikus) főnévi szóösszetételeinek értelmezéséhez, Н. Сад 1988), где је и докторирала са темом о семантичкој анализи песничких исказа Јаноша Пилинског (1990). Главни и одговорни уредник часописа Új Symposion 1974--1980, уредник Híd-а 1983--1985. Од 1985. асистент, од 1990. доцент на Катедри за мађарски језик ФФ у Новом Саду. Добитник награде „Ервин Шинко" и часописа Híd. У својој лирици (Palicsi versek, Н. Сад 1995; Enyhülеt és felröppenés, Суб. -- Н. Сад 2013) и теоријским промишљањима (Értelmezések, Суб. -- Н. Сад 2010) трага за метафоризaцијом и симболизацијом основних значења речи у поетском исказу („Предмети спасавају себе у распадању,/ У деобама што не престају/ Док их схватиш, већ нису исти,/ тако се и крњи поткраде лепоти").

ДЕЛА: песме: Sötéttiszta, Н. Сад 1975; Rigólesen, Н. Сад 1988; студије: Czóbel Minka, Н. Сад 1980.

ЛИТЕРАТУРА: О. Tolnai, „Mind pontosabban lenni", Мисао-Gondolat, 9. III 1976; B. Thomka, Töménység, szigorúság, fegyelem, Печуј 1993; Cs. Utasi, „Huzatos ház", у: U. Cs. Fekete hold, Н. Сад 1994; I. Bori, A jugoszláv magyar irodalom története, Н. Сад 1998.

М. Циндори Шинковић