ДАН МЛАДОСТИ

ДАН МЛАДОСТИ, празник у социјалистичкој Југославији који се прослављао сваког 25. маја од 1957. до 1987. Основно обележје празника била је штафета, предмет карактеристичног облика и дизајна, унутар које се налази поздравна порука. Омладинска штафетна трчања започела су 1945. и организована су широм земље поводом прославе рођендана Јосипа Броза Тита. Сваке године, штафете су из руке у руку ношене кроз читаву Југославију да би 25. маја биле предате Титу испред Белог двора. Ова манифестација, у којој је учествовао готово сваки трећи Југословен, промовисала је братство и јединство народа Југославије, а примање, ношење и предавање штафета имало је за циљ симболичну комуникацију између вође и народа. Поред штафета које је Јосип Броз лично примио, у Београд су разне организације, градови, села, фабрике, војска, удружења, школе, појединци слали своје посебне штафете. Године 1957. 25. мај је проглашен Д. м., а уместо Титове штафете установљена је јединствена Штафета младости коју од тада израђују југословенски уметници. Разлог за преименовање манифестације и измене у начину прослављања Титовог рођендана била је жеља југословенских комуниста да се одвоје од, у то време, оштро критикованог култа личности Јосифа Висарионовича Стаљина, те да се у Југославији афирмише нова политичка реалност. Д. м. се прослављаo на Стадиону Југословенске народне армије (ЈНА) након вишемесечних штафетних трчања и подразумеваo je слет и церемонијалну предају штафете Титу. У оквиру ових масовних сценских перформанса извођене су комплексне кореографије којима је промовисана актуелна идеологија. Са појавом телевизије поруке демонстриране приликом слетова допиру до милиона грађана Југославије. Због врло специфичног друштвено-политичког карактера, ова манифестација од самог почетка превазилази оквире спортског и културног догађаја. Прослава Д. м. се на савезном нивоу организује и након Титове смрти, а последња Штафета младости потиче из 1987. Овај празник је у СФРЈ био нека врста световне религије и један од најважнијих политичких ритуала. Као материјални траг ове манифестације, у Музеју историје Југославије чува се највећа колекција штафета, са око 20.000 предмета различитих по начину обраде, материјалу и иконографији. За многе штафета је била и остала метафора југословенства. За друге, као централни мотив прославе Титовог рођендана, касније Д. м., она је једна од најделотворнијих алатки у изградњи његовог култа. Више од три деценије након Титове смрти, Д. м. се и даље неформално обележава. Широм бивше Југославије људи се сваког 25. маја самостално организују, посећују Титово родно место Кумровец и Кућу цвећа (у Музеју историје Југославије) у Београду, приређују прославе и остављају штафете на Титовом гробу. Ови носталгични наративи припадају оним културним и друштвеним формама које су опстале и након распада Југославије, а које чине значајан део југословенског културног наслеђа.

ЛИТЕРАТУРА: В. Кецман, Титова штафета -- штафета младости, Бг 1985; Д. Григоров, „'Рачунајте на нас' -- 'одломак' о Титовој штафети или Штафети младости", ГДИ, 2008, 1--3; О. Манојловић Пинтар, Ефекат Тито, Бг 2009; М. Великоња, Титосталгија, Бг 2010.

М. Ђорговић